pratite me na:
Pisao sam već o takozvanom „internetu stvari“ (eng. Internet of Things, IoT), konceptu prema kome uobičajeni svakodnevni predmeti u našoj okolini poseduju neku vrstu inteligencije, odnosno računar, vezu sa internetom i odgovarajuća softverska rešenja. Jedan od najznačajnijih preduslova je osmišljavanje potpuno funkcionalnih kompjutera što manjih dimenzija, kako ne bi ugrozili osnovnu upotrebnu vrednost „pametnih“ stvari.
Na univerzitetu u Mičigenu (SAD) ekipa profesora i studenata već godinama radi na takvom jednom mikro računaru. U vreme kada su kompjuteri bili veličine ormana i zauzimali čitave prostorije, mikro-kompjuterima su nazivani PC računari kakve danas koristimo. Model o kome govorim zaista je „mikro“ jer zauzima svega jedan kubni milimetar i manji je od zrna pirinča. Napaja se putem svetlosti, koja se koristi i za slanje instrukcija (programiranje), a odgovori od računara nazvanog M^3 stižu u obliku radio signala. I pored minijaturnih dimenzija, ovaj „kompjuterčić“ je sposoban da snima fotografije, meri pritisak, očitava temperaturu i obavlja druge slične zadatke.
Otuda i predviđena primena u medicini, industriji i nauci. Naime, M^3 bi čak bilo moguće ubrizgati u organizam i tako dobijati brojna očitavanja i parametre zdravstvenog stanja. Već postoji namera da se ovakvi mali kompjuteri koriste u naftnoj industriji za otkrivanje nalazišta, a u svakodnevnom životu mogli bismo konačno dobiti situaciju u kojoj je nemoguće gubiti stvari. Naime, ako mali računar ugradimo u ključeve, novčanike i sve druge važne predmete, u svakom trenutku imaćemo informaciju gde se nalaze. Verujem da će ovakva mogućnost obradovati mnoge.
Ostavi komentar