Znanje za neke nove klince

2010 - Sep - 12

U poslednjih nekoliko dana jedan me utisak ne napušta. Naime, ostao sam prosto zatečen količinom znanja o računarima, softverskim rešenjima i Internet servisima koju su pokazali učenici osnovnih škola, inače gosti na ovogodišnjoj Fabrici Znanja. Još i više, lakoća sa kojom su za svega nekoliko minuta savladali upotrebu novih aplikativnih rešenja koje smo im pokazali dodatno potvrđuje jednu od teza koju već više od tri godine pokušavam da istaknem na ovim stranama – naši najmlađi sugrađani već uveliko žive u informatičkom dobu (drugačija vremena oni, zapravo, i ne poznaju) i potpuno su prilagođeni načinima na koje se u novoj eri obavljaja većina aktivnosti, uključujući i učenje.

Godišnje se u ovoj deceniji na svetu proizvede nepojmljiva količina podataka. Postoje procene koje kažu da danas za godinu dana nastane više informacija nego kada se sabere prethodnih 5000 godina ljudske istorije. Ta činjenica bitno menja način na koji treba da razmišljamo o prenošenju znanja. Internet omogućuje da u bilo kom momentu dođemo do bilo kog podatka, dok interaktivnost i multimedijalni sadržaji bitno olakšavaju prezentovanje i prihvatanje tih informacija. Neminovno je da klasični, suvoparni udžbenici postaju nešto što je prevaziđeno i deci strano. Srećom, to shvataju i izdavači pa su nova nastavna sredstva značajno naprednija i interesantnija, ali ona ne bi smela biti i jedini izvor znanja i isključivo pomagalo pri održavanju nastave. Korišćenje računara u procesu obrazovanja istovremeno deci približava nove tehnologije, dok nastavu iz bilo kog predmeta čini mnogo zanimljivijom i bližoj učenicima. Mladi ljudi poseduju prirodnu potrebu da uče i upijaju nova znanja i informacije, samo je pitanje kako tu potrebu kanalisati i pravilno iskoristiti. Protivnici tehnologije rado ističu negativne uticaje, previše vremena koje deca provode uz računar, zavisnost od video igrica i slične pojave, ali je pravo pitanje zbog čega se sve to događa? Očigledno je da deca vole kompjutere i da rado istražuju Internet i razna softverska rešenja. Naš je zadatak da ih usmerimo, da ih upozorimo na opasnosti, da ih obučimo kako da se ponašaju u sajber prostoru, ali i da im pokažemo kako se uz zabavu i druženje mogu usvojiti nova znanja, na koji način da najbolje razvijaju svoje sposobnosti, gde je bitno da budu kritični prema tehnologiji i kako da iskoriste čitavu jednu novu dimenziju učenja koja se pred njima otvara.

Problem, da zaključim, nisu deca. Problem su odrasli koji se mnogo teže prilagođavaju promenama i znatno sporije prihvataju nove tehnologije i rešenja. To, međutim, ne bi smelo da nas spreči da deci obezbedimo ono što im je potrebno da se na odgovarajući način pripreme za budućnost. Uostalom, smatram da je jedna od osnovnih funkcija škole da mlade na što bolji način osposobi za rešavanje realnih problema sa kojima će se svakodnevno susretati u životu. Baratanje podacima i softverskim proizvodima, interakcija sa računarima i drugim uređajima, pronalaženje informacija, inovativno razmišljanje, prihvatanje novih rešenja, brza realizacija ideja i slične osobine ono su što se traži i očekuje već danas, a sutra će postati imperativ.