Životna potreba

2015 - Nov - 27

Često čujem ljude kako se pitaju otkud izbeglicama i migrantima savremeni pametni telefoni i zbog čega kupuju domaće kartice sa pristupom internetu. Može nekome izgledati da je telefon luksuz ili da mobilni internet služi samo za neprekinuti pristup društvenim mrežama, ali za te napaćene ljude on je životna potreba bezmalo koliko hrana i voda. Takođe, na ovom se primeru vide brojne prednosti savremenih tehnologija, možda i više nego u svim ostalim slučajevima, baš zbog toga što o izbeglištvu razmišljamo kao o nečemu što je daleko od savremenog života i tehnološkog napretka.

Nedavno sam pročitao članak Rojtersovog dopisnika iz Beograda u kome opisuje stvarne životne priče izbeglica i probleme sa kojima se susreću. Za mnoge od njih telefon je jedina veza sa ostatkom sveta i osnovno sredstvo koje im pomaže da se dokopaju svog cilja i normalnog života. On istovremeno služi za komunikaciju sa prijateljima i rođacima koji žive u razvijenim zemljama ka kojima su se zaputili, pomoću njega se snalaze na putovanju korišćenjem GPS-a i mapa, internet pristup omogućuje im i da se informišu o zemljama kroz koje prolaze, na društvenim mrežama sa drugim izbeglicama dele podatke o stanju i opasnostima na putu, uključujući i upozorenja na prevarante i trgovce ljudima, a memorija telefona idealan je način i da pribeleže sve druge informacije bez kojih bi u svakom smislu bili izgubljeni. Mnogi su u ratu zahvaćenim područjima izgubili najbliže, pa fotografije i video snimci pohranjeni u telefonu predstavljaju jednu uspomenu na drage osobe.

Nositi sve pomenuto sa sobom u nekom drugom obliku bilo bi nemoguće ili bi značilo neuporedivo više tereta. Zbog toga ne treba da čudi što je izvor električne energije za dopunu baterije za njih važan koliko i izvor vode u pustinji, dok se gubitak telefona smatra jednom od većih nesreća u ionako nesrećnim okolnostima.