Zelene tehnologije budućnosti

2009 - Jul - 19

Tim Orajli, vlasnik istoimene medijske kuće koja se bavi izdavaštvom u oblasti informacionih tehnologija, nedavno je – više ozbiljno nego u šali – izjavio kako bismo trebali da verujemo u globalno zagrevanje i prilagodimo svoje ponašanje toj činjenici čak i ako nismo potpuno ubeđeni da ono postoji u meri u kojoj se to danas prikazuje. Njegov argument je jednostavan i više nego ubedljiv. Naime, tvrdi on, ako smo u krivu što se borimo protiv globalnog zagrevanja i za očuvanje čovekove okoline, odnosno ako nam ne preti stvarna opasnost, posledice našeg delovanja opet su pozitivne. Međutim, ako smo u pravu i ako je opasnost realna, onda svojim akcijama možemo da spasemo planetu i ljudski rod, a neangažovanje može da proizvede katastrofalne posledice. Dakle, ako postoji i najmanji rizik od naglih klimatskih promena prouzrokovanih ljudskim aktivnostima, svaka inteligentna osoba bi trebalo da se odluči na akciju. A koliko u stvari radimo na očuvanju planete i da li smo uopšte svesni kompleksnosti problema?

Na žalost, barem koliko je meni poznato, u našoj zemlji se na ovom polju radi veoma malo. U nekoliko navrata sam pisao o načinima na koje nove tehnologije mogu da pomognu u oblastima reciklaže, uštede energije, smanjenja štetnog zračenja itd. To naravno znači određena ulaganja, zakonsku regulativu i pre svega jasnu strategiju na nivou države. Čak i ako ste skeptični i ne prihvatate argumentaciju sa početka teksta, svi ovi napori se višestruko isplate. Najpre, efikasnija primena i štednja energije sama po sebi donosi uštede, pogotovo u zemlji poput naše u kojoj je energetski sistem zastareo i neefikasan. Dalje, ako bismo regulisali industrijske zagađivače i zakonom zabranili opasno delovanje kompanija, privukli bismo značajnija strana ulaganja, i to ne ona koja za cilj imaju da svoj otpad i prljavu tehnologiju premeste u Srbiju. Budući da je borba protiv globalnog zagrevanja veoma značajna tema na evropskom i svetskom nivou, postoje i odgovarajući fondovi za pomoć zemljama sa ozbiljnom strategijom i konkretnim aktivnostima, a mi ta sredstva ne koristimo jer smo pasivni posmatrač. Zelene tehnologije predstavljaju budućnost i to je činjenica koju moramo da iskoristimo. Ako se u oblasti informacionih tehnologija ulaže mnogo u energetsku efikasnost i smanjenje zagađenja, zbog čega to nije slučaj u industrijama čiji je uticaj daleko pogubniji?

Jedan od načina na koji možemo da utičemo na smanjenje opasnosti od zagađenja je permanentna edukacija mladih, ali i celokupnog stanovništva. Zanimljiv primer kako je moguće u svaku aktivnost uključiti i svest o opasnosti koja preti od globalnog zagrevanja pronašao sam u jednoj video igri. U pitanju je SimCity, simulacija razvoja grada, u koju su uključene posledice lošeg planiranja potrošnje energije, odlaganja otpada i sličnih negativih uticaja na okolinu. Ako ne brinete o prirodnom okruženju u igrici, klima se menja, voda postaje zagađena, nastaje efekat staklene bašte, povećava se broj prirodnih nepogoda i slično, a softver je razvijen prema realnim proračunima i stvarnim merenjima. Verujem da većina igrača itekako pazi da zbog svog neodgovornog ponašanja ne izgubi partiju u virtuelnom svetu. Zbog čega onda svi skupa ne brinemo o ovom jedinom fizičkom svetu koji imamo jer, na žalost, planeta i mi na njoj nemamo pravo na tri života.