Zanimljiva geografija

2009 - Apr - 12

Sećam se uzbuđenja kada su se pojavili prvi elektronski geografski atlasi sa mogućnošću pronalaženja mape bilo koje lokacije na svetu i brzog zumiranja, opcijama za podešavanje izgleda i vrste mapa, bazama ogomnih količina pratećih podataka i još mnogo toga. Nekako u isto vreme, negde sredinom devedesetih, počeli smo da koristimo i interaktivne enciklopedije na kompakt diskovima sa mnoštvom zanimljivih sadržaja. Bio je to, u oba slučaja, neverovatan izvor znanja kroz zabavu i uživanje, a neke od funkcionalnosti, poput trodimenzionalnih prikaza interesantnih lokacija (Luvra, na primer) sa mogućnošću „okretanja“ u svim pravcima, izgledale su prosto neverovatno. Tek nešto više od deset godina kasnije, malo ko se i seća ovih divnih izdanja, Internet je praktično ukinuo potrebu za posedovanjem enciklopedija, a planetu možemo da „vrtimo“ na ekranu i posmatramo detaljan satelitski snimak svakog njenog kutka.

Pretpostavljam da većina čitalaca pogađa da govorim o servisima na Internetu za prikaz mapa, pronalaženje konkretne adrese, navigaciju, satelitske snimke celog sveta, pretragu lokacija po raznim kriterijumima i slično. Najpopularniji sajtovi za ovu namenu su Live Search Maps, Google Maps, Yahoo Maps i MapQuest, a postoje još neki koji su usko specijalizovani za određene namene. Većina servisa dostupna je i sa mobilnih elektronskih aparata, a mogu se povezati i sa GPS uređajima o kojima sa pisao ranije. U osnovi svih ovih proizvoda nalazi se takozvani GIS, geografski informacioni sistem, pojam koji u informacionim tehnologijama opisuje softverske sisteme za snimanje, pohranjivanje, obradu, analizu i prezentovanje podataka vezanih za geografske lokacije i topografiju. Ono što je do pre nekog vremena bilo rezervisano za velike i skupe sisteme, namenske softverske proizvode i akademske krugove, danas je u velikoj meri dostupno svima, pa se slika planete i nas na njoj iz korena menja.

Još zanimljiviji fenomen je StreetView, Googleov servis koji omogućuje da se bukvalno “šetate” kroz veće gradove u SAD, Velikoj Britaniji, Holandiji, Francuskoj, Italiji, Španiji, Japanu, Australiji i Novom Zelandu. Jednostavnim izborom grada na mapi možete da se pozicionirate na bilo koju tačku i da se korišćenjem tastature okrećete u svim pravcima i krećete duž ulica sa pogledom na realan fotografski prikaz okoline. Ceo sistem funkcioniše na taj način što automobili opremljeni posebnim kamerama krstare gradovima, a onda se tako snimljene fotografije spajaju u neprekidni niz. Pored toga, posetioci sajta mogu da postavljaju svoje fotografije i vezuju ih za lokaciju na kojoj su snimljene, što celom sistemu daje dodatnu vrednost.

Naravno, virtuelno kretanje kroz gradove sveta, koliko god realno bilo izvedeno, ne može da zameni pravo iskustvo i doživljaj svih čula, uspomene sa putovanja ili prijateljstva koja na tim putovanjima možete da steknete. Ipak, saznanje da i pored svih ograničenja koja nas pritiskaju – od obaveza i nedostatka slobodnog vremena, do problema sa vizama i smanjenih porodičnih budžeta – imamo mogućnost da se klikom miša „prošetamo“ kroz Pariz ili Njujork, daje nam izvesnu dozu slobode i osećaj pripadnosti tom istom velikom svetu. Ako ništa drugo, a ono da na trenutak pobegnemo od stvarnosti, isplaniramo neko buduće putovanje ili se prisetimo mesta koja smo jednom posetili.