Ljudi se od davnina udružuju da bi zajedničkim naporima i organizacijom poslova postigli znatno više nego što to može bilo koji pojedinac. Moderne informacione tehnologije i telekomunikacije još jednom pokazuju da postoje poduhvati koji nadilaze kapacitete i mogućnosti bilo koje kompanije, grupe ili čak države. Dobar primer su open source projekti razvoja softvera u kojima učestvuje zajednica programera iz celog sveta, ali su prosečnom čitaocu verovatno bliži portali na kojima ljudi imaju priliku da daju svoj doprinos kreiranju sadržaja i uređenju informacija.
Najpoznatiji ovakav servis svakako je Wikipedia, najveća enciklopedija na planeti, sa verzijama na gotovo svim jezicima i brojem članaka koji višestruko prevazilazi bilo koje drugo enciklopedijsko izdanje (16 miliona). Umesto da je kreira odabrana grupa ljudi, sadržaje može da piše bilo ko, bilo gde i bilo kada, dokle god poštuje nekoliko osnovnih principa i pravila. Uz svaki članak obavezno ide i prostor za diskusiju u kome korisnici mogu da ukažu na propuste ili neprecizne činjenice, da zahtevaju izmene, proširenja ili razdvajanje članak na više tema. Sve verzije nekog članka takođe su dostupne za pregledanje i vraćanje u aktivni status u slučaju eventualnih zloupotreba.
Wikipedia koristi takozvanu Wiki (reč za „brzo“ na Havajskom jeziku) tehnologiju za kreiranje kolaborativnih web sajtova, pa se svaki portal kreiran na ovaj način takođe naziva wiki i veoma ga je jednostavno uspostaviti, dokle god imate temu koja može biti zanimljiva širem krugu ljudi. Dobar primer je IMDB.com (Internet Movie Database) koji pokriva sedmu umetnost i nudi informacije o filmovima, televizijskima emisijama, glumcima i drugim filmskim radnicima. Poslednjih dana svetsku javnost uzburkale su informacije iz poverljivih dokumenata američke vojske o angažovanju u Afganistanu, a koje je objavio portal Wikileaks, wiki sistem na kome ljudi mogu anonimno da objavljuju podatke o aferama i drugim inače nedostupnim podacima. U našoj zemlji najpopularniji je wiki portal koji se bavi procedurama i potrebnim dokumentima za razne poslove sa birokratijom, od vađenja ličnih dokumenata, do građevinskih dozvola. Često se wiki portali koriste i interno u kompanijama, kao izvor znanja i način da se novozaposleni na brz i jednostavna način upoznaju sa procedurama i drugim podacima nepohodnim za svakodnevni rad. Budući da u kreiranju učestvuju svi zaposleni, postiže se visok stepen ažurnosti i preciznosti.
Baza znanja i informacija koja postoji na Internetu, uključujući Wikipediju i sve slične „wiki“ projekte, nepojmljivo je velika i iz korena menja način na koji ljudi mogu da uče, saznaju nove stvari i proširuju vidike. Još i više – učešćem u ovakvim projektima i sami imamo priliku da damo doprinos ili ukažemo na pojmove, pojave, ličnosti i događaje koje smatramo interesantnima. Impozantna je količina činjenica – često veoma korisnih, a ponekad jednostavno zanimljivih – koje možemo da saznamo ovim putem. Zbog toga ću se truditi da vam od sada na kraju svakog članka ponudim jedan podatak iz sveta informacionih tehnologija i računara. Ako i ne budu suviše upotrebljivi, nadam se da će vam barem ulepšati dan i još jednom vas podsetiti da u sajber prostoru postoji mnogo informacija koje su nam na raspolaganju kao rezultat zajedničkog truda miliona ljudi.
Da li ste znali da je ENIAC, prvi elektronski kompjuter napravljen pre nešto više od pola veka, bio dugačak 24 metra i težak 80 tona, a da je pri tome bio čak 50 000 puta sporiji od današnjeg prosečnog kućnog računara i u mogućnosti da pohrani milion puta manje informacija?
Ostavi komentar