Sva čuda modernog tehnološkog razvoja o kojima pišem na ovim stranama – uključujući mobilne uređaje, automatizovane kuće budućnosti, pametni sistem saobraćaja sa automobilima bez vozača, naprednu medicinsku i sportsku opremu, robote i „internet stvari“ – podrazumevaju neprekidnu i brzu vezu sa internetom, po pravilu bežičnu. Ako govorimo o upotrebi pametnih telefona, računara i tableta, onda su postojeće mobilne mreže dovoljno brze i pouzdane. Sa druge strane, da li biste sistem koji mora da reaguje trenutno i u svakom momentu, a od koga zavisi bezbednost ljudi, prepustili konekciji sa prekidima u radu, nestabilnom brzinom protoka i ograničenom dostupnošću?
Tu na scenu stupaju mreže pete generacije (5G), koje bi prema nekim planovima trebale da uđu u upotrebu oko 2020. godine, a koje karakterišu brzine prenosa podataka od 10 gigabita u sekundi, prelazak sa jedne bazne stanice na drugu bez gubitka veze ili usporenja, mnogo bolja globalna pokrivenost i generalno značajno unapređena efikasnost i pouzdanost. O detaljima ove tehnologije govorio sam pre nekoliko meseci, ali se takođe postavlja pitanje kakve bi sve posledice po IT industriju mogla da izazove pojava mreža koje su čak 100 puta brže od današnjih.
Najpre, moglo bi se desiti da postojeće fizičke konekcije (optički kablovi) potpuno nestanu i da zaista počnemo da živimo u bežičnom svetu telekomunikacija. Uostalom, u nekim delovima planete mobilne mreže već zamenjuju telefonsku i internet infrastrukturu. Dalje, 5G mreže bi trebalo da budu „pametne“ na način da svoje ponašanje i karakteristike prilagođavaju nameni, odnosno da tačno znaju koji uređaji i kako ih koriste, ali i globalno dostupne u svakom delu sveta. Sve nabrojano otvara širok prostor za mnogo inovacija i alternativnih namena o kakvima je još pre sto godina razmišljao Nikola Tesla.
Ostavi komentar