Brzina kojom se u poslednjih desetak godina razvija industrija informacionih i telekomunikacionih tehnologija nema premca u istoriji čovečanstva. Novine, unapređenja i ubrzanja koja IT svakodnevno unosi u ljudske živote bili su nezamislivi do pre nekog vremena, a o uređajima – popularno nazvanim gedžeti – čiji izgled i funkcionalnosti prevazilaze maštu kreatora naučne fantastike pisao sam prošle nedelje. Ovako dinamična oblast i mnoštvo dešavanja u izuzetno kratkom vremenskom periodu neminovno znače konstantne potrese, uspone i padove. Postavlja se pitanje kako graditi odnositi prema pojavama ili uređajima koji su u trenutku toliko popularni da se o njima govori i piše u svim krugovima i vrstama medija, od “žute” štampe do visoko-stručnih publikacija i knjiga, od porodičnih večera do međunarodnih konferencija i političkih skupova. Naravno, takvi fenomeni obično privlače ogromne investicije, a mladi, obrazovani i ambiciozni ljudi pokreću nove kompanije čiji uspeh i svetla budućnost deluju izvesno.
Mnogo je priča o neverovatnim uspesima – od pokretača servisa YouTube i Flickr, preko osnivača Googlea i Amazona, i sve unazad do tvoraca prvog veb brauzera i Linuks operativnog sistema, pa ako hoćete i samog Bila Gejtsa koji je prekinuo studiranje da bi osnovao Majkrosoft. Postoje i one tužnije priče poput svojevremeno neverovatno popularne onlajn prodavnice opreme za kućne ljubimce koja je za devet meseci uspela da se pozicionira na berzi i objavljuje reklame na svim velikim američkim TV stanicama, a onda je preko noći zatvorena zbog finansijskog neuspeha. Period o kome pričamo obeležilo je mnogo sličnih slučajeva zbog pucanja takozvanog “dot kom balona”, situacije u kojoj je perspektiva Internet biznisa privukla nerealno mnogo novca i izazvala recesiju početkom 2000. godine. Nakon toga su neki skeptici predviđali propast Interneta, ali danas znamo da su bili u krivu. “Zlatna groznica” se smirila pa danas u Internet servise i elektronsko poslovanje ulažu velike i ozbiljne kompanije.
Često korišćen izraz za preteranu popularnost i promovisanje neke pojave ili ideje je “hype”, ali se koriste i izrazi “in” i “hot”. Američka kompanija Gartner koja se bavi analizom i istraživanjem IT tržišta uvela je svojevremeno pojam “hype cycle”. Njime se opisuje životni vek neke tehnologije. Nakon uspešnog početka sledi nagli rast popularnosti i očekivanja (pozitivan “hype”) koji neminovno dovodi do vrhunca i naglog pada (negativan “hype”). Tek tada počinje prava zrelost u kojoj je rast spor ali stabilan, sve do takozvanog “platoa produktivnosti” koji znači stvarno iskorišćenje potencijala i koji može da potraje jako dugo.
Pouka koju pojedinci i kompanije mogu da izvuku iz teorijskih rasprava i brojnih pozitivnih i negativnih primera jeste da pri razmišljanju o bilo kakvoj vrsti uključivanja u tehnološku pomamu treba biti objektivan i sprovesti malo istraživanje trendova i tokova. Ako je nešto “vruće” ili “in” ne znači obavezno da će to biti i sutra, kao što nakon smirivanja euforije može doći do realnog pozicioniranja i izvlačenja stvarne koristi iz neke pojave. U svakom momentu, pa i ovom u kome čitate ove redove, mnoštvo tehnoloških rešenja i pojava postaje “hype” ili odlazi u zaborav. Pokušaću i ubuduće da vam ih na ovim stranicama opisujem i približavam.
Ostavi komentar