Vrednost klika mišem

2008 - Feb - 10

Jedna se vest iz sveta informacionih tehnologija ovih dana našla u svim medijima bez obzira na vrstu i temu – od televizijskih i radio stanica, preko stručnih časopisa, lajfstajl magazina i dnevne štampe, do blogova i foruma. Naime, softverski gigant Microsoft je ponudio 44,6 milijardi dolara u novcu i deonicama za kupovinu servisa Yahoo, poznatog portala i pretraživača Interneta. Ako znamo da je ukupan zbir svih dosadašnjih privatizacija u Srbiji samo delić ovog iznosa, a da se radi o kompaniji koja posluje isključivo putem Interneta, postavlja se pitanje u čemu je tolika vrednost jedne “dot kom” firme koja je nastala kao hobi dvojice studenata (doduše na doktorskim studijama) i koja na tržištu postoji tek nepunih 15 godina.

Najjednostavniji odgovor glasi da Microsoft dobija priliku da se ozbiljnije takmiči sa Googleom pošto je Yahoo daleko popularniji od njihovog Windows Live (MSN) portala, kupuje brojne patente i sadržaje koje poseduje Yahoo i rešava se jednog od konkurenata u borbi za novac od Internet oglašavanja. Iako potpuno tačne i precizne, narečene činjenice većini čitalaca ne nude dovoljno jasan odgovor o razlogu za astronomsku sumu i “prašini” koja se oko ove ponude podigla. Da bismo razumeli suštinu dešavanja, neophodno je da znamo da će u budućnosti Internet biti glavni IT resurs, odnosno da će se informacije nalaziti na mreži umesto na personalnim računarima ili lokalnim serverima. To u praksi, grubo govoreći, izgleda ovako – umesto da programe instalirate i pokrećete sa svog kompjutera, iznajmljivaćete ih kao servis i koristiti direktno sa Interneta, a sve lične i poslovne podatke takođe ćete, umesto na hard disku, da čuvate na nekom od servera negde na Mreži. Za pokretanje aplikacija i pristup podacima moći ćete da koristite ma koji uređaj koji ima pristup Internetu, bilo da je reč i računaru, PDA aparatu, mobilnom telefonu, konzoli ugrađenoj u avionsko sedište itd. Ovo, naravno, daje ogromnu slobodu svakom pojedincu i kompaniji, ali i donosi ogromne zarade onima koji budu nudili pomenute servise. Google je najdalje otišao u pripremi za ovakvu IT budućnost (premda i njih čekaju brojni izazovi i korekcije pravca razvoja), pa ga Microsoft doživljava kao ozbiljnu pretnju. Drugi veliki razlog za hrabru ponudu su tržište Internet oglašavanja i novi mediji koji polako preuzimaju primat od klasičnih elektronskih i štampanih izdanja. Samo na prostoru severne Amerike na Internet marketing potroši se više od 20 milijardi dolara godišnje. Zbog toga se konkurenti bore za svakog oglašivača i svaki klik mišem koji načine posetioci.

Iz Yahooa je prvobitno stigao odgovor da je Microsoft ponudu dao samoinicijativno bez njihovog zahteva, ali je nisu eksplicitno odbili kao što su to činili u nekoliko prethodnih navrata. Kasnije su najavili da kod njih postoji interesovanje za spajanje sa kompanijom Bila Gejtsa, ali da žele da pruže mogućnost i drugim ponuđačima da se oglase. Da bi dodatno odobrovoljio Yahoo, Stiv Balmer, slavni direktor Microsofta, je u četvrtak izjavio da u slučaju preuzimanja neće gasiti brend Yahoo, odnosno da će on “nastaviti da živi”. Neki analitičari smatraju da je ovaj potez izuzetno rizičan za Microsoft koji bi mogao da propadne u slučaju da im se uloženi novac ne vrati u skladu sa očekivanjima, bez obzira što, prema Balmerovim rečima, spajanje donosi milijardu dolara godišnje uštede samo na održavanju sistema. Celokupna javnost u momentu kada ovaj tekst nastaje i dalje čeka odgovor.