pratite me na:
Gledali smo to već više puta u filmovima naučne fantastike. Govorim o automatizovanim automobilima bez vozača koji sami određuju putanju do destinacije i najefikasniju rutu, vode brigu o poštovanju saobraćajnih pravila i stanju na putevima, reaguju na glasovne komande i uopšte se ponašaju mnogo odgovornije od prosečnog vozača u našoj ili bilo kojoj drugoj zemlji sveta. Pogotovo su zanimljive situacije u kojima glavni protagonista, na neki način u budućnost prenešen iz našeg doba, ne ume da se snađe sa toliko naprednom tehnologijom i očekuje da ima punu kontrolu nad vozilom. Čini se da je budućnost o kojoj pričam pred vratima i da bismo se u narednih nekoliko godina svi mogli naći u koži filmskih junaka kojima smo se najčešće smejali.
Naime, na automobilima kojima bi upravljali roboti u vidu sklopa kamera, senzora, računara i drugih naprednih tehnologija radi se uveliko i odavno. Poslednja vest stiže iz Amerike, gde je kompanija Google u saveznoj državi Nevadi dobila dozvolu za svoju verziju ovakvog vozila, nakon što su odgovorni u Odeljenju za motorna vozila (DMV) sami testirali automobil i vozili se pored njega gradskim ulicama i međugradskim putevima. Dozvola zahteva da u automobilu uvek budu dve osobe, od kojih jedna sedi za volanom tako da može da preuzme kontrolu u slučaju potrebe. Očekuje se da će mogućnost testiranja automatizovanog vozila u uslovima realnog saobraćaja bitno ubrzati njegov razvoj.
Nije ovo jedini sličan eksperiment. Gotovo svi vodeći proizvođači automobila već više od tri decenije intenzivno testiraju rešenja za autonomna vozila, a deo tehnologije koju na taj način razvijaju ugrađuje se i u komercijalne automobile. Univerzitetima širom sveta takođe ovo je zanimljiva oblast, a bitan napredak postignut je popularizacijom i napretkom GPS tehnologija. Jedan italijanski institut čak je uspešno testirao svoje vozilo na putu dugom 13 000 kilometara od Parme do Šangaja.
Prednosti automobila kojima upravljaju roboti su višestruke i očigledne. Osim bezbednijeg saobraćaja i pomoći osobama sa posebnim potrebama, tu su i povećanje kapaciteta puteva zbog manjeg broja sigurnosnih restrikcija, manje zagađenje okoline i smanjena potrošnja goriva, ali i zanimljivi predlozi poput mogućnosti deljenja automobila, optimizacije broja putnika, izostanka potrebe za prisustvom odraslih kada se prevoze deca i slično.
Neki stučnjaci za transport budućnosti predviđaju da bismo u masovnoj upotrebi robotizovana vozila mogli da imamo oko 2020. godine, ali da će deo ove tehnologije biti ugrađivan u automobile već za dve do tri godine. Najpre ćemo imati ozbiljnije korišćenje upravljanja glasovnim komandama i nove vrste senzora, poput onih koji detektuju da je vozač zadremao ili da je na bilo koji drugi način ometen u upravljanju vozilom. Tu su i kamere i senzori za parkiranje koji se već uveliko ugrađuju u komercijalna vozila, a ideja je da se njihova primena proširi i na detekciju prepreka na putu u vožnji i njihovo automatsko izbegavanje. Pretpostavka je i da će postojati prelazni period “poluautomatskog” režima, ali je usled sve rapidnijeg razvoja teško predvideti kada i kako će izgledati tranzicija. Zbog svega nabrojanog bi i brže nego što očekujemo moglo da se desi da nas naš automobil kada u njega ujutro sednomo pita – “kuda da Vas danas odvezem?”.
Zanimljivost: Prvi koncept automobila bez vozača predstavljen je još 1939. godine na svetskoj izložbi u Njujorku.
Ostavi komentar