Virtuelni superkompjuter

2008 - Aug - 10

Nekoliko puta sam isticao, a to svakim danom postaje sve očiglednije, da je suština budućnosti informacionih tehnologija – pa na neki način i čitavog savremenog ljudskog društva – u spajanju i povezivanju ljudi širom sveta, u dostupnosti informacija i drugih resursa, u izmeštanju podataka na mreže i razmeni tih istih podataka putem Interneta, u otvorenosti za deljenje ideja i traženju inovativnih rešenja. Uostalom, pogledajte samo razvoj socijalnih mreža, Web 2.0 servisa, blogova ili Open Source projekata. U osnovi svega toga nalazi se povezivanje računara, a snagu tog povezivanju u nekim je slučajevima moguće čak i fizički izmeriti.

Krej (eng. Cray) je verovatno najpoznatija porodica superkompjutera, a nekoliko primeraka ovih, tada neizrecivo moćnih mašina, postojalo je i u SFRJ još u osamdesetim godinama prošlog veka. Oni se sastoje od velikog broja procesora u jednom kućištu (veličine nekoliko ormana) koji istovremeno obrađuju zahteve. Ova vrsta računara proizvodi se i danas, ali je sve manje značajna i zbog svojih ogromnih dimenzija, skupog održavanja i astronomskih cena rezervisana samo za retke institucije i kompanije koje imaju potrebu za tolikom snagom. Srećom, univerziteti i organizacije koje se bave ozbiljnim istraživanjima, kompjuterskom simulacijom komplikovanih sistema i analizom ogromnih količina podataka, danas imaju daleko pristupačniju alternativu u takozvanom grid kompjutingu (eng. grid computing) i njegovim varijacijama.

Grid kompjuting je vrsta distribuiranog procesiranja u kojoj ogromna količina potpuno nezavisnih personalnih računara, baš onakvih kakve imate kod kuće, povezanih u mrežu (najčešće Internet), zajedinički rešava probleme i pravi proračune koje je nemoguće izvesti sa jednim računarom, ma kako on jak bio. Nekada je i moguće da jedan ozbiljan računar reši postavljeni problem, ali bi mu za to trebale godine neprekidnog rada. Kao što sam rekao, ovakve sisteme obično uspostavljaju akademske mreže i instituti, a služe za merenje seizmičkih promena, procene uticaja zagađenja na čovekovu okolinu, komplikovana predviđanja ekonomskih trendova, simulaciju bioloških sistema, analizu genetskog koda itd. Naravno, koriste ga i kompanije za poslovne analize, elektronsko poslovanje i slično.

Najveću popularnost ova vrsta povezivanja kućnih računara za potrebe zajedničkog rada na komplikovanom problemu stekla je krajem devedesetih godina prošlog veka kroz nekoliko projekata u kojima su volonteri širom sveta mogli da ustupe svoj računar za potrebe rešavanja problema od značaja za ljudski rod. Jednostavno ste mogli da preuzmete sa Interneta programčić koji se automatski uključuje kada god se na vašem računaru aktivira skrin sejver (eng. screen saver), odnosno kada je on neaktivan. Sa Interneta se onda preuzima mali deo matematičkog problema, koji zatim vaš kompjuter obrađuje i šalje nazad centrali.