pratite me na:
Podosta je vremena prošlo od kada sam na ovim stranama pisao o informacionim sistemima i drugim softverskim apikacijama u zdravstvu, uključujući i elektronski karton pacijenta. Pored ovakvih rešenja koja su praktično obavezna u svakom modernom zdravstvenom sistemu, postoje i brojni drugi primeri primene savremene tehnologije, računarske opreme i softvera sa ciljem pomaganja pacijentima i rešavanja problema sa kojima se svakodnevno susreću lekari.
Najsvežija vest iz ove oblasti glasi da je u Engleskoj uspešno izvršena prva operacija na srcu pacijenta korišćenjem robotske ruke uparene sa sistemom za 3D mapiranje i odgovarajućim softverskim rešenjem. Lekar, pomoću platforme koji integriše nekoliko naprednih sistema, na ekranu može da prati model organa konkretnog pacijenta u 3 dimenzije i da na osnovu onoga što vidi upravlja robotskom rukom kako bi otklonio problem. Na taj način postiže se znatno brža, efikasnija i sigurnija procedura od kompleksne kakva je izvođena do sada.
Drugi interesantan primer su posebne tablete koje sadrže mikročip za praćenje zdravlja pacijenta. Potrebno je samo da pacijent tabletu proguta, njena ovojnica se u stomaku razgrađuje i oslobađa čip, a stomačna kiselina nakon toga aktivira čip koji šalje podatke veoma slabim radio signalom. Prijemnik se nalazi na koži pacijenta u vidu flastera, a on dalje nešto jačim talasima informaciju prenosi do mobilnog telefona ili nekog drugog mobilnog uređaja, pa čak i direktno elektronskom poštom na željenu adresu. Primena ovakvog rešenja je višestruka, a do sada je najčešće korišćena kod presađivanja organa za praćenje prihvatanja od strane organizma i u monitoringu pravilnog doziranja lekova gde je to neophodno, premda je čip sposoban da registruje i prosleđuje i mnoge druge podatke, poput temperature i broja otkucaja srca. S obzirom na sredstva koja se ulažu u razvoj ove tehnologije širom sveta, možemo da očekujemo masovniju primenu već u narednih godinu ili dve dana.
Za oslobađanje od mnogih iracionalnih strahova, psihoza i drugih poremećaja, već nekoliko godina se više nego uspešno koristi virtualna realnost, odnosno kompjuterski generisano okruženje u kome pacijent u kontrolisanim uslovima može da se izlaže izvorima poremećaja i na taj način tretira, najčešće uvežbavanjem metoda za suočavanje sa problemom i njegovo savladavanje. Lekari su ovom metodom uspešno lečili postraumatske sindrome kod žrtava saobraćajnih nezgoda, ratnih veterana, ljudi koji imaju strah od letenja, ali i nekih težih psihičkih oboljenja, pa VR (eng. Virtual reality) očigledno nije samo “obećana zemlja” za ljubitelje računarskih igara.
Već sam više puta naglasio u kojoj meri informacione tehnologije, robotika i druge oblasti digitalne ere pomažu u praktično svim sferama ljudskog života i delovanja. Primeri koje sam ovde naveo samo su dodatna potvrda te teze i još jednom ukazuju na to da tehnologija nije nešto čega treba da se klonimo i što bi način života na kakav smo navikli moglo da promeni na gore. Naprotiv, premda postoje polja na kojima je poštovanje tradicije značajno i više nego potrebno, zdravstvena zaštita to sigurno nije. Ako će hardverska i softverska IT rešenja pomoći da se pobede bolesti, unapredi zdravlje čovečanstva i produži ljudski vek, onda treba da ih razumemo i cenimo.
Ostavi komentar