pratite me na:
Prošle nedelje sam se zabrinuto raspitivao kod prijatelja koji žive na Menhetnu o tome kako su prošli u nevremenu koje je izazvao uragan Sendi. Pored utiska da je situacija gora nego što to iz naše perspektive izgleda, iznenadili su me i odgovori da nemaju pristup internetu, struju, vodu i grejanje, i to baš tim redom. Ispada da je dostupnost globalne računarske mreže važnija od nekih drugih pogodnosti koje su neuporedivo značajnije za opstanak ljudi. To nas ponovo vraća na temu zavisnosti od interneta kao patološke pojave, možda i mnogo uticajnije nego što se to na prvi pogled čini.
Neka istraživanja pokazuju da skoro polovina mladih u razvijenim zemljama provodi najmanje 5 sati dnevno na internetu, kao i da mnogi osećaju neku vrstu nelagode kada iz nekog razloga ostanu diskonektovani. Internet zavisnost više nije tek polušaljivi pojam koji se pripisuje IT entuzijastima jer su društvene mreže postale paralelna realnost. Zanimljiva je studija jedne naučnice koja pokazuje da svaka notifikacija o novoj poruci na Fejsbuku u glavama ljudi znači novu priliku socijalne, seksualne ili profesionalne prirode, a da otvaranje poruke izaziva lučenje dopamina u mozgu, na sličan način kao kod supstanci koje izazivaju zavisnost.
Za sada se udžebenici i najveći deo stručne literature tek stidljivo bavi ovom pojavom i ne pridaje joj preveliki značaj, ali je izvesno da će u skorije vreme stručnjaci morati da pronađu načine da pomognu ljudima koji pate od poremećaja izazvanih preteranim konzumiranjem interneta i novih medija. U međuvremenu, mogu samo da ponovim savet koji često dajem mladima – internet i nove tehnologije su veoma koristan, zabavan i uzbudljiv deo naših života, samo što ne treba da zaboravimo da postoje i druge aktivnosti poput bavljenja sportom, uživanja u prirodi ili druženja uživo sa prijateljima.
Zanimljivost: Studije pokazuju da su Kina i Južna Koreja zemlje sa najvećom stopom zavisnosti od interneta (oko 30% stanovništva).
Ostavi komentar