Važnije je pronaći nego tražiti

2009 - Apr - 26

Poprilično sam se iznenadio primetivši kako brojač fajlova u folderu u kome čuvam tekstove pokazuje da je pred vama tačno stoti članak, odnosno da se posredstvom Blica družimo već bezmalo dve godine. Moram priznati da je meni to vreme prošlo neobično brzo, verovatno zbog burnih događanja u oblasti informacionih tehnologija i telekomunikacija u prethodnom periodu. Naravno, trudiću se da vam i ubuduće predstavljam aktuelnosti, tehnologije, fenomene i trendove iz IT sveta, a za današnji mali jubilej odabrao sam nešto o čemu će verovatno tek biti reči i što bi svojom pojavom, tokom narednog meseca, moglo značajno da utiče na istoriju tehnologije, nauke i mnogih drugih oblasti.

Nedavno je jedan prijatelj, na žalost više ozbiljno nego u šali, primetio da mnogo softvera poseduje funkciju pretrage, ali da tek mali broj njih stvarno i pronalazi informacije, odnosno da je važnije pronaći nego tražiti. Na toj činjenici baziran je i uspeh kompanije Google koja je usavršila način za pronalaženje relevantnih stranica u nepreglednom moru podataka na Internetu. Ovaj i ostali pretraživači, na žalost, nisu u stanju da nam približe, sažmu i pruže pravo znanje, već samo sirove podatke. Osim toga, posebna je veština kako sastaviti pravu kombinaciju ključnih pojmova da biste dobili baš informaciju koja vam je neophodna, a većina pokušaja kreiranja upita svakodnevnim jezikom i kompletnim rečenicama završava se neuspehom.

Zbog toga je engleski fizičar Stiven Volfram (Stephen Wolfram), nakon nekoliko godina napornog rada, odlučio da svetu ponudi Wolfram Alpha, sistem za pronalaženje odgovora na postavljena pitanja tako što će odgovore izračunavati na osnovu mnogobrojnih komplikovanih algoritama, ogromne baze podataka i oblasti znanja. Na taj način, umesto da nam vrati stranice koje mogu (a i ne moraju) da sadrže odgovor poput Googlea, ili čitave članke kao što to radi Wikipedia, na konkretno pitanje od ovog mehanizma dobijamo konkretne odgovore. Gospodin Volfram, tvorac programa Mathematica sa kojim se verovatno susrela većina studenata tehničkih nauka i inženjera, a koji je de facto standard u svojoj oblasti, poznat je i zbog kontraverznih pogleda na nauku koje mu zameraju u nekim krugovima. Stručnjaci koji su imali priliku da testiraju Wolfram Alpha tvrde da je ambicija kreatora možda prevelika, ali da sistem ima neverovatan potencijal da za formalno znanje (činjenice, teoreme, metodi, pravila, zakonitosti, definicije itd.) bude ono što su postojeći pretraživači za neformalno znanje (tekstovi, dokumenti, multimedijalni sadržaji).

U toku maja trebalo bi dakle da počne sa radom Wolfram Alpha, prvi “answer engine” (eng. mašina za odgovore). On svakako neće potisnuti Google i “ekipu”, niti može biti prava konkurencija “search engine” (eng. mašina za pretragu) sistemima. Takođe, ovo nije jedini sistem koji koristi pomenuti koncept, a pretraživači koji na sličan način odgovore sastavljaju na osnovu poznatih informacija jednim imenom nazivaju se “semantic search engine”. Ipak, svojom pojavom Wolfram Alpha mogao bi značajno da pomeri granice ove oblasti i da promeni način na koji ljudski rod dolazi do informacija i znanja. Ukoliko se to zbilja dogodi, obratite pažnju jer ćemo imati priliku da prisustvujemo stvaranju istorije.