Polako se navikavamo da sliku na TV aparatima, računarima,tabletima i naprednim pametnim telefonima gledamo u punoj rezoluciji visoke definicije (eng. Full HD, od high definition). U većini slučajeva, to konkretno znači 1920 x 1080 piksela ili više, što čak i na televizorima sa prostranim ekranima garantuje kristalno jasan i oštar prikaz. U prodavnicama tehnike često na izloženim modelima možete da uživate u demo video klipovima koji su namenski snimani da dočaraju ugođaj o kome govorim.Rekao bi čovek da bolje ne može.
Ipak, sve se više piše i govori o takozvanim 4K ekranima. Ova oznaka zapravo ukazuje na horizontalne rezolucije od oko 4000 piksela (3820 x 2160 i 4096 x 2160), a koriste se još i nazivi Ultra HD i 2160p. Strogo uzevši, 4K i Ultra HD nije isto, ali većina ljudi ne pravi razliku. E sad, šta to konkretno znači za nas korisnike? Naizgled ne mnogo jer prosečna osoba – na uobičajenoj udaljenosti od tri do četiri metra ispred TV aparata dijagonale 50 inča – neće primetiti nikakvu razliku. Srećom, nova tehnologija trebalo bi da donese unapređenja kvaliteta slike zbog povećanog kontrasta, bolje kompresije, vernijih boja i napredne podrške za 3D. Kada će 4K rezolucija ući u masovnu upotrebu zavisiće i od ponude prilagođenih sadržaja, rasta prosečne brzine internet protoka i pratećih standarda kao što je novi HDMI. Uostalom, već se spominje i 8K. Kako bilo, tek na delu imamo još jednu potvrdu nezaustavljivog razvoja tehnologije i napretka u svim oblastima.
Ostavi komentar