Zanimljive smo vesti mogli da čitamo ovih dana o tržišnim kretanjima velikih IT kompanija. Dok je Epl dostigao tržišnu vrednost od preko bilion, odnosno milion miliona dolara (u SAD i Velikoj Britaniji ovaj broj se naziva trilion, što može da stvori zabunu), Fejsbuk je doživeo iznenadni i izraziti pad. Jasno je da Epl za svoj rast može da zahvali vernim korisnicima i neprekidnim inovacijama, pa je mnogo interesantnija analiza razloga za pad najveće društvene mreže.
Naime, gubitak od preko 20 odsto vrednosti Fejsbuka (meri se milijardama dolara) nastupio je nakon najave kompanije da će mnogo više sredstava morati da ulaže u mehanizme obezbeđivanja privatnosti korisnika, ali i pristiglih rezultata koji pokazuju pad broja aktivnih korisnika širom sveta. Slično je i sa Tviterom, pri čemu su poremećaji nešto manjeg obima. Rekao bih da je došlo do prirodne faze usporavanja. Popularnost, a posledično i broj korisnika najpopularnijih društvenih mreža rasla je neverovatnom brzinom u prethodnih nekoliko godina. Dosegli smo tačku kada gotovo polovina svetske populacije ima otvorene naloge na ovim servisima, dok je broj dnevno aktivnih korisnika samo u Evropi bezmalo 300 miliona. Pre ili posle, granica kada tako brz rast nije više moguć morala je da bude dosegnuta. E sad, to se poklopilo sa nekoliko afera oko narušavanja privatnosti korisnika, lažnih vesti i bezbednosti informacija, što je samo pojačalo efekat. Dok je zaustavljanje rasta normalna pojava, mislim da će posledice gubitka poverenja američki gigant mnogo teže sanirati.
Kretanja na berzama često mogu biti posledica dnevnih događaja, pa čak i neproverenih glasina. U tom smislu za ozbiljnu analizu poslovanja neke firme treba pratiti njenu tržišnu vrednost kroz duži vremenski period. Naravno, svetom je vest o padu vrednosti Fejsbuka odjeknula kao nešto senzacionalno, uz obavezno licitacije o ličnom bogatstvu njegovog osnivača Marka Zakerberga. Međutim, pad vrednosti neke kompanije, čak i kada se dešava kroz duži vremenski period, ne znači obavezno i najavu njene propasti. Uostalom, ako pričamo o Eplu, ne smemo da zaboravimo da se ta kompanija 1990. godine našla na ivici bankrota, a da je danas njena vrednost veća od bruto nacionalnog dohotka svih osim petnaest najbogatijih zemalja sveta.
Ostavi komentar