pratite me na:
Živimo u informatičkom dobu. Preplavljeni smo podacima, a njihova količina ubrzano raste svakoga dana, do mere kada to već predstavlja ozbiljan problem. Uostalom, pisao sam o tome u nekoliko navrata na ovim stranama. Kažu da kada podatak stavimo u određeni kontekst i odredimo mu istinitost i stepen važnosti, dobijamo informaciju. Informacija je korisnija od podatka. Ako umemo da povežemo informacije i na osnovu toga donosimo ispravne i pravovremene odluke, onda govorimo o znanju. Znanje je cilj.
Za tehnološki i civilizacijski napredak možemo da zahvalimo našoj sposobnosti da akumuliramo znanje. Znanja i veštine sakuplja svaki pojedinac i svaka organizacija. Kako količina znanja raste, javlja se potreba za njegovim organizovanjem i čuvanjem. Većina kompanija i institucija ima potrebu da specifično stečeno znanje struktuira i pohrani, kao i da omogući lak i jednostavan pristup takvoj bazi znanja. Svaki novi zaposleni na taj način može brzo da savlada sve što su kolege pre nje ili njega naučile, ili da u određenom trenutku sazna ono što je bitno, samostalno i sa sigurnošću da se radi o tačnim informacijama. Postoje brojne tehnike za upravljanje znanjem. Pojedinci mogu svoja znanja i zaključke o nekoj temi da predstave kroz mape uma, koncepata ili argumenata. Za kompleksna znanja koja poseduju organizacije, to nije dovoljno. Znanje je distribuirano kroz organizacione jedinice, timove, projekte i pojedince. Svi oni mogu da koriste različite alate za beleženje informacija, formalno i neformalno. Zbog toga se u poslednje vreme koriste napredni softverski sistemi veštačke inteligencije za analizu i sakupljanje informacija, ali i povezivanje sa eksternim izvorima podataka. Ništa manje važan je i način pronalaženja i pružanja informacija. U budućnosti će ovakvih sistema biti sve više, a njihovo postojanje i kvalitet bitno će uticati na uspeh kompanija i institucija. Raspolaganje informacijama i znanje postaju najznačajniji resurs, jednako kao i ljudi koji umeju da stiču i koriste znanja u svakodnevnom radu.
Pretpostavka je da će nakon informatičkog doba, kada prebrodimo izazove koje sa sobom nosi nagla digitalizacija, ući u eru znanja. Sledeći stepenik koji kao ljudska vrsta treba da preskočimo je korišćenje znanja za dobrobit čovečanstva, svih živih bića i planete koju nastanjujemo. Kada to ostvarimo, ući ćemo u doba mudrosti.
Ostavi komentar