Moglo bi se reći da je budućnost o kojoj smo maštali krajem prošlog veka konačno stigla. Doduše, ne baš u svim detaljima koje su nam prikazivali naučno-fantastični filmovi iz tog vremena. Sa druge strane, neka očekivanja i predviđanja tadašnjih futurista uveliko su prevaziđena. Imamo pametne povezane mobilne uređaje i internet koji nam sve podatke ovoga sveta donosi na dlan, senzore i automatizaciju u domovima i poslovnim prostorima, direktnu vezu sa bilo kim u svetu, automobile na električni pogon, autonomna vozila i robotizovane sisteme. Neka od postojećih rešenja, međutim, nisu ušla u masovnu svakodnevnu upotrebu, pre svega zbog visoke cene izrade i implementacije.
Inovatori širom sveta pronašli su rešenje i za ovaj problem. Naime, sve češće se primenjuje takozvano upravljanje na daljinu ili teleupravljanje (eng. teleoperation). To znači da robotizovani sistemi funkcionišu polu-automatski. Pored senzora i veštačke inteligencije u samom uređaju, postoji i daljinska kontrola koju sprovode operatori sa centralizovane lokacije tako što nadgledaju rad i po potrebi preuzimaju upravljanje. U praksi se ovakav pristup pokazao višestruko isplativ. Proizvodnja robota značajno je pristupačnija i brža, pa ih je moguće u većem broju uvoditi u upotrebu. Smanjena je opasnost usled grešaka u softveru i hardveru, a jedan operator može da nadgleda i kontroliše više uređaja istovremeno. U mnogim granama industrije godinama unazad koriste se ovakvi roboti za specijalizovane zadatke, a sada oni polako ulaze i u svakodnevni život. Postoji nekoliko sistema za dostavu koji koriste teleupravljanje. Roboti samostalno planiraju putanju, uočavaju prepreke i koriguju kretanje, a u nestandardnim situacijama upravljanje preuzima čovek.Operator pri tome unosi korekcije u sistem koji na taj načinuči i nadograđuje se. Servisi za iznajmljivanje električnih trotineta u velikim gradovima uskoro bi mogli da funkcionišu tako što ćete naručiti skuter, a on će se sam dovesti do vas i nakon upotrebe odvesti u skladište na dopunu baterije. U situacijama poput globalne pandemije, kada postoji realna opasnost od direktnog međusobnog kontakta ljudi, upravljanje na daljinu i delimično automatizovani sistemi mogu biti od presudne važnosti za opstanak najvažnijih funkcija u društvu. U normalnim okolnostima, ovakav pristup upravljanju robotima ne samo da pojeftinjuje izradu i održavanje, već čuva radna mesta i otvara nove prilike za napredovanje u digitalnom svetu u kome živimo.
Ostavi komentar