Univerzalni medij

2008 - Jun - 01

Krajem prošle i početkom ove godine, tokom gotovo četiri meseca, trajao je u SAD veliki štrajk scenarista u kome je učestvovalo oko 12000 pisaca za film, televiziju i radio. Jedan od osnovnih razloga za nezadovoljstvo bilo je njihovo učešće u dobiti od prikazivanja na novim medijima. To obuhvata direktno preuzimanje sa Interneta (download), interaktivnu televiziju, Internet televiziju, servise poput YouTubea i sličnih, video na zahtev, video sadržaje za mobilne uređaje, video oglase itd. Nakon što su svojevremeno propustili priliku da na vreme obezbede odgovarajući – a više nego zaslužen – procenat od prava na prikazivanje kućnog videa (VHS, a kasnije i DVD), scenaristi nisu želeli da ostanu “kratkih rukava” u sledećoj velikoj promeni u medijskom svetu. Naime, Internet polako postaje univerzalni medij za najrazličitije oblike komunikacije, uključujući sve intenzivnije i glas i video.

Interaktivnost je jedna od glavnih karakteristika današnjice. Računari, računarske mreže, Internet i mobilni uređaji omogućili su tu interaktivnost, ali i brzinu komunikacije, dolaska do informacija i plasiranja ideja. Pojedinac nije više samo nemi posmatrač koji upija servirane informacije, već aktivni učesnik u odabiru sadržaja i načina njihovog prezentovanja. Još i više – korišćenjem blogova i video blogova svako može sam da kreira multimedijalne sadržaje dostupne celom svetu. Televizija putem Interneta, odnosno Internet TV i IPTV (Internet Protocol TV), predstavlja logičan nastavak ovih trendova. Radi se dakle o TV sadržajima koji se, umesto uobičajenog emitovanja kroz etar ili kablovski sistem, pronose korišćenjem Internet infrastrukture.

Osnovna prednost je pomenuta interaktivnost, ali i mogućnost integrisanja televizije i drugih servisa baziranih na Internet protokolima. Dobar primer je takozvana “triple play” tehnologija koja predstavlja spoj brzog Internet pristupa, telefonije putem Interneta i IPTV sistema. Na žalost, osnovna mana Internet televizije tiče se infrastrukture, odnosno brzine pristupa. Na iole slabijim linkovima sadržaji se pojavlju sa mnogo “seckanja”, prekida i gubitaka signala, pa često nisu upotrbljivi u praksi gde god ne postoji širokopojasni pristup Internetu. Srećom, Internet infrastruktura se svakodnevno unapređuje i usavršava, pa u dogledno vreme možemo da očekujemo znatno veću dostupnost.

Zanimljivo je da cela ideja potiče još iz 1994. godine kada je TV stanica ABC emitovala vesti putem Interneta korišćenjem softvera za video konferencije. Što se Internet radija tiče, prvo neprekidno emitovanje programa pokrenuto je početkom 1998. godine, dok danas na raspolaganju imate nebrojeno mnogo stanica, pa čak i onih gde sami možete da uređujete muzički program.

Naravno, sve ove tehnologije i uređaji neće uspeti da u potpunosti potisnu “dobri stari” TV aparat, pogotovo u zemljama poput naše gde je Internet infrastruktura još uvek relativno nerazvijena. Ono što je sigurno jeste da će on biti primoran da se transformiše, a taj proces traje već više od decenije. Ostaje samo nada da će se domaće TV stanice, kablovski operateri, dobavljači Internet usluga i nadležni državni organi na vreme uključiti u nove trendove.