Ultra je ekstra

2011 - Dec - 11

Za svoju trenutnu neverovatnu popularnost tablet uređaji između ostalog mogu da zahvale i pametnim telefonima, elektronskim čitačima knjiga i malim i pristupačnim netbook računarima. Ovi poslednji su, čini se, nekako na zalasku karijere jer polako prestaje realna potreba za onim što nude u poređenju sa drugim vrstama aparata. Pre svega zbog toga što postoje mobilnije sprave slične upotrebne vrednosti, a ne poseduju dovoljno procesorske snage za ozbiljnije zadatke. U prazan prostor koji se otvara polako ali sigurno ulazi ne baš nova, ali svakako podmlađena kategorija takozvanih ultrabook prenosnih kompjutera.

Kao što je to svojevremeno bio slučaj sa Centrinom, vodeći proizvođač procesora Intel dosetio se da uspostavi i brendira hardversku platformu za ovu vrstu računara. Gle čuda, nazvali su je “Ultrabook”. Specifikacija obavezuje proizvođače da ugrađuju Intelove najnovije štedljive niskovoltažne procesore (CULV) iz serije Core i, integrisani grafički podsistem istog proizvođača, kao i SSD diskove bez pokretnih delova (Solid State Disk, baziran na sličnoj tehnologiji kao fleš memorije). Naravno, postoje i izvesna ograničenja po pitanju dimenzija – pre svega debljine koja ne bi smela da pređe 20 milimetara – i mase koja bi trebalo da bude do 1,4 kilograma. Da bi ovo bilo ostvareno logično je da Ultrabook računari ne mogu da poseduju optički uređaj (DVD drajv), kao i da su ograničeni po pitanju nekih drugih komponenti. Ipak, važna osobina na kojoj se insistira je vek trajanja baterije od najmanje 5 sati, premda u realnosti neki od prvih modela mogu da “izdrže” čak i do 10 časova rada bez potrebe za povezivanjem na strujni priključak. Da stvar bude zanimljivija, preporučeno je čak i da cena mora biti “pristojna” i relativno pristupačna, pa su neki optuživali Intel da proizvođačima računara nudi učešće u troškovima kako bi smanjio cenu modela i promovisao novu platformu.

U relanosti, mislim da korisnicima neka posebna preporuka nije ni potrebna. Naime, u ultrabook računarima – bilo da su razvijeni po Intelovoj specifikaciji ili ne – dobijate veoma dopadljiv, tanak i lagan kompjuter sa izdržljivom baterijom koji može da obavi mnogo ozbiljnije zadatke od netbooka, a poseduje standardni operativni sistem i poslovne softverske alate koje ne možete na odgovarajući način da koristite na tablet uređajima. Po sredi je, dakle, idealna sredina između moćnih ali masivnih notebooka i mnogo mobilnijih tableta čija je upotrebna vrednost, sa druge strane, ipak ograničena. Ne treba zato da nas začudi što neki proizvođači, poput Acera, veliki deo svojih planova za 2012. godinu baziraju baš na ultrabook računarima.

Jasno je takođe i da je uzor za Ultrabook specifikaciju i dizajn modela koje smo do sada imali priliku da vidimo Appleov MacBook Air, što i nije loše s obzirom da se radi o odličnom računaru. Takođe mislim da je dobar potez insistiranje na postizanju što niže cene budući da smo iz priče o netbook računarima naučili da je pristupačnost jedan od najvažnijih faktora koji mogu da utičnu na promenu paradigme ponašanja i očekivanja korisnika. Zbog toga verujem da ćemo u godini koju očekujemo sve više slušati o ovoj vrsti kompjutera i u prodavnicama nailaziti na još zanimljivije modele.

Zanimljivost: U Intelu tvrde da bi do kraja sledeće godine čak 40 procenata tržišta korisničkih laptop računara (ne računaju se poslovni prenosni kompjuteri) moglo pripadati ultrabook kategoriji.