Veštačka inteligencija i računari sposobni da uče već neko vreme nisu novost. Naprotiv, po svemu sudeći ulazimo u period u kome će ova oblast doživeti procvat i značajan napredak, o čemu sam i ranije pisao. Budući da se sve više eksperata i inovatora bavi veštačkom inteligencijom, logično je da eksperimenti sežu izvan granica uobičajenog poimanja namene računara. Jedna od tih novih i uzbudljivih oblasti je umetnost.
Pre bezmalo tri godine pokrenut je projekat “Sledeći Rembrant” u kome stručnjaci detaljnom analizom više od tri stotine najpoznatijih dela holandskog umetnika pokušavaju da softver nauče da slika baš kao on. Ideja je da se “oživi” veliki majstor koji je stvarao pre četiri veka. Pre nekog vremena nastao je i prvi originalni portret naslikan specijalno projektovanom mašinom – 3D printerom koji nanosi slojeve boje na identičan način na koji je to četkicom činio Rembrant, te tako potpuno oponaša um i ruku umetnika.
Trenutno je aktuelna još jedna slična inicijativa iza koje stoji Gugl. Reč je o projektu nazvanom Magenta, čiji je fokus pre svega na muzici, ali i drugim umetnostima i veštinama. Opet je krajnji cilj da računari, analiziranjem ogromnih količina podataka i učenjem pravila i šablona u kreativnom procesu,postanu sposobni da samostalno kreiraju umetnička dela. Tim koji radi da projektu planira i da algoritme i programske komponente besplatno stavi na raspolaganje javnosti i tako sve zainteresovane programere uključi u stvaranje nove digitalne budućnosti.
Mnogi čvrsto stoje na stanovištu da dela koja bi na ovaj način stvorila veštačka inteligencija ne možemo smatrati umetnošću, a postoje i oni koji se plaše krivotvorenja i drugih prevara. Mislim da realna opasnost ne postoji. Kreativnost je proces koji je do sada bio svojstven ljudima, ali ne treba da zaboravimo da su i računari i softver naša kreacija. Osim toga, možda je baš ovo prilika da o mašinama budućnosti prestanemo da razmišljamo u svetlu apokaliptičnih vizija i razumemo da nam mogu pomoći u stvaranju nečeg lepog.
Ostavi komentar