U službi zdravlja

2008 - May - 11

Verujem da je većina onih koji čitaju ove redove, bez obzira na fizičku spremnost i godine, imala priliku da se susretne sa našim sistemom zdravstvene zaštite. Takođe verujem da je malo onih koji su oduševljeni ovim iskustvom, bez obzira na to što je osoblje doma zdravlja ili bolnice bilo ljubazno i stručno. Počevši od zakazivanja pregleda, preko vođenja kartona i obezbeđivanja potrebne prateće dokumentacije, do procesa prijema i otpusta, sve je praćeno nepotrebnim čekanjima i gomilom papira koje morate da nosite sa sobom. Oni koji to sebi mogu da priušte imaju alternativu u privatnoj praksi, ali i pored bržeg prijema i udobnijeg smeštaja ostaje problem zdravstvene dokumentacije i potrebe za ispunjavanjem dosadnih formulara kako bi se lekar upoznao sa istorijom pacijenta i eventualno predupredio moguće negativne efekte predviđenog tretmana.

Kakve ovo ima veze sa informacionim tehnologijama? Ogromne jer je ovo još jedna od oblasti u kojima primena IT rešenja može bitno da olakša život ljudima sa obe strane – i pacijentima i zdravstvenim radnicima, pogotovo ako uzmemo u obzir da lekare obično ne posećujemo kada smo dobro raspoloženi. Za softversku podršku radu bolnica i drugih zdravstvenih institucija zaduženi su takozvani HIS (Healthcare Information System) softveri. Iako ih ima različitih po konkretnoj nameni i obimu, zajedničke su im obavezne funkcionalnosti poput zakazivanja pregleda, prijema i otpusta, dela za unos i ažuriranje podataka od strane lekara i drugog osoblja, pomoći lekaru u donošenju odluka, elektronskog praćenja statusa pacijenta, podrške za rad dijagnostike i laboratorije itd. Najkompletnije implementacije nude i opcije za upravljanje finansijama zdravstvene ustanove, praćenje zaposlenih i drugih resursa. Okosnica celog sistema je elektronski karton pacijenta ili EMR (Electronic Medical Record) koji zamenje svu postojeću “papirologiju” i bitno pojednostavljuje procedure.

Dobra vest za građane Srbije jeste da uskoro i kod nas možemo da očekujemo primenu savremenih HIS sistema. Naime, prošle godine je, finansiran sredstvima svetske banke, pokrenut projekat razvoja takvog jednog rešenja za domaće zdravstvo. Prva implementacija uspešno je završena, a postoji i plan dalje primene u svim ustanovama i uključivanja privatnih ordinacija i bolnica u ovaj sistem. Još i više – postoji i veza sa Republičkim zavodom za zdravstvenu zaštitu, a u planu je dodatna automatizacija tako da će lekar po unosu identifikacionog broja pacijenta momentalno na ekranu dobiti sve njegove podatke. Posebno je zanimljiva mogućnost zakazivanja pregleda od kuće, putem Interneta. Svakako, konačni cilj je, kao i uvek kada se primenju IT softverska rešenja, povećanje kvaliteta usluge, efikasnosti rada i produktivnosti, ali i značajno novo pozitivno iskustvo za sve korisnike i pacijente.

Naravno, ostaje da HIS rešenja budu implementirana u domaće zdravstvene ustanove, kao i da počne njihova dosledna primena. Tu na scenu stupa ljudski faktor, odnosno osoblje zdravstvenih ustanova koje će morati da poštuje procedure u radu i kontrolu koju nameće standardizacija. Iz iskustava koja imamo u primeni i implementaciji poslovnih softverskih rešenja, mogu da kažem da je ova faza disciplinovanja osoblja posebno naporna i frustrirajuća. Srećom, obično posle nekog vremena svi zaposleni shvate prednosti koje donosi primena informacionih tehnologija i naprednih softverskih rešenja. Pacijenti će te prednosti osetiti odmah.