Internet je medij koji ima potencijal da zameni sve ostale jer je putem njega moguće prikazati bilo koju vrstu sadržaja, i to na interaktivan način krajnje prilagođen potrebama i navikama korisnika, personalizovan i „pametan“ u smislu da može da filtrira informacije u zavisnosti od brojnih parametara (najočigledniji je geografska lokacija). Drugi bitan napredak ostvaren je poslednjih godina na polju širokopojasnog, odnosno brzog pristupa Mreži, što znači bolji protok i kvalitetnije sadržaje u realnom vremenu. Ovome treba pridodati činjenicu da sve više ljudi koristi pametne telefone koji im omogućuju mobilnost, odnosno rad i zabavu u pokretu. Zbog toga imamo onlajn ekvivalente tradicionalnih medija – internet magazine i portale sa dnevnim novostima, internet radio i internet televiziju. O ovoj poslednjoj želeo bih da govorim danas.
Kao i uvek sa novim pojavama, postoji problem nedostatka jasnih i opšteprihvaćenih definicija. Internet televizija, onlajn TV ili internet TV, kao distribucija televizijskih sadržaja u digitalnom obliku putem interneta, često se naziva i web TV. Međutim, web TV predstavlja poseban žanr multimedijalnih sadržaja (najčešće kratkih i u više epizoda) koji su kreirani isključivo za prikazivanje na internetu (pun ih je YouTube). Nedavno sam pročitao vest za koju verujem da će uneti dodatnu konfuziju i iznedriti možda neki novi pojam. Naime, TV stanica koja je snimala sitkom seriju „Arrested development“ odustala je od daljih nastavaka nakon tri sezone. Međutim, ekipu je ponovo okupio Netflix, poznati američki provajder internet video striminga, i rešio da finansira snimanje novih epizoda koje će biti distribuirane isključivo putem interneta. Ovo je, koliko ja znam, prvi slučaj pravljenja standarne visokobudžetne TV serije isključivo za prikazivanje na internetu, što mislim da je važan događaj koji bi, ako se pokaže kao uspešan, mogao da bude okidač i za druge slične projetke.
Ako znamo da je jedno istraživanje pokazalo kako čak 40 odsto internet korisnika na Zapadu prati TV serije onlajn, a da je procena da bi u narednih nekoliko godina ovaj procenat mogao da iznosi skoro 80%, onda se čini da je uspeh zagarantovan – ako ne sada, onda u skoroj budućnosti. Druga dobra stvar sa onlajn televizijom je što omogućuje jednostavno prikazivanje videa na zahtev, što za razliku od striminga u realnom vremenu znači da nismo ograničeni terminom kada se neka emisija prikazuje. Takođe, uređaj pomoću koga pratimo program sve je manje bitan jer možemo da upotrebimo TV aparat, računar, tablet ili čak mobilni telefon.
Može se postaviti pitanje kakva je budućnost televizije kakvu poznajemo. Mislim da će ona u nekom obliku nastaviti da postoji i razvija se, ali će biti unapređena brojnim novim interaktivnim sadržajima i naprednim tehnološkim mogućnostima poput personalizacije. Suština je i u promeni načina dostave TV programa, pa ćemo umesto već sada zastarelih antena ili kablova za analognu televiziju imati visokokvalitetne sadržaje koji će biti distribuirani putem interneta na računare, mobilne telefone ili pametne televizore sa brojnim dodatnim funkcijama. Jednom kada se u potpunosti preseli na internet, televizija će se simbolički po drugi put naći u oblacima, samo ovoga puta ne bukvalno i u obliku elektromagnetnih talasa, već kao deo sajber prostora u formi digitalnog zapisa dostupnog svima.
Zanimljivost: Prosečan broj TV dostupnih kanala u SAD pre pola veka bio je 5, dok danas gledaoci na raspolaganju imaju u proseku 135 različitih programa.
Ostavi komentar