Telefon koji šeta

2012 - May - 20

Pisao sam prošle nedelje o eksperimentima, istraživanjima i uspesima na polju razvoja robotizovanih automobila bez vozača koji su sposobni da putnike bezbedno prevoze od jedne do druge lokacije oslanjajući se na kamere, razne vrste senzora i napredna softverska rešenja. To je samo jedna od brojnih primena robotike u savremenom svetu. Premda smo navikli – najviše pod uticajem filmova naučne fantastike – da o robotima razmišljamo kao o čovekolikim uređajima koji mogu da se samostalno kreću i komuniciraju, u praksi je situacija nešto drugačija, pa često nismo ni svesni koliko mašina koje možemo nazvati ovim imenom postoji na planeti, i koliko zavisimo od njih.

Jedno istraživanje je pokazalo da je 2008. godine na svetu bilo oko 9 miliona robota, i to smo onih koji su zamenjivali ljude u nekim poslovima, obično opasnim i rizičnim. Još je zanimljivija procena da je ova brojka u prethodne 4 godine utrostručena i da raste sve brže i brže. Roboti se koriste u teškoj industriji, u proizvodnji, u vojnoj primeni i kao kućni aparati. Svakog dana nalaze se nove namene i nova interesantna rešenja poput japanskog robota koji u frizerskim salonima mušterijama pere kosu. Mnogo je izveštaja i o robotizovanim mašinama koje pomažu obolelima i ljudima sa posebnim potrebama. Najilustrativniji je primer paralizovane žene koja je uz pomoć robotizovanog egzoskeleta uspela da istrči londonski maraton ove godine.

Zanimljiva vest na tu temu stiže ovih dana iz Kine, gde su naučnici sa jednog univerziteta uspeli da konstruišu minijaturne robote sposobne da se penju uz odeću. Takozvani „clothbot“ uređaji (eng. cloth – platno) ili neki njihovi mehanizmi, koliko god na prvi pogled delovali besmisleno, mogli bi da nađu brojne primene. Jedna su svakako roboti kućni ljubimci koji bi mogli da zamene prave žive mezimce alergičnim osobama. Druga, ne toliko jasna namena je inspekcija tela i odeće, što bi ljudi koji imaju problem peruti mogli da dočekaju sa oduševljenjem. Šalu na stranu, ali ozbiljno se govori i o mogućnosti da mobilni telefoni budućnosti dobiju robotizovane nožice i budu sposobni da se sami održavaju na našem ramenu dok razgovaramo. Ne znam da li mi se ta ideja baš sviđa s obzirom na to da telefon stalno gubim i sada kad je potpuno nepokretan, a mogu da zamislim kaki bi to izgledao kada bi mogao da odšeta.

Sada je već i u našoj zemlji u prodavnicama moguće pronaći nekoliko modela usisivača-robota koji mogu samostalno da počiste prostorije dok ste vi odsutni, pa čak i da se na kraju sami priključe nazad na punjač baterije. Prvi modeli izazivali su oduševljenje i uzbuđenje zaljubljenika u tehnologiju, dok ostatak publike nije ni primećivao da oni postoje. Danas se ovakve mašine na neki način podrazumevaju, pa većina korisnika opet o njima ne razmišlja kao o nečem značajnom. Na taj način tehnologija se praktično neprimetno uvlači u naše živote, a ljudi sve češće promene i napredak prihvataju kao nešto normalno i očekivano. To je kao pitanje o tome koliko motora poseduje vaš automobil. Većina ljudi bi odgovorila „jedan“, premda svako vozilo poseduje najmanje 50 motora, najčešće elektro, koji upravljaju različitim mehanizmima – od brisača do sistema klimatizacije. Na isti način na koji ne primećujemo te motore u vozilima, veoma brzo nećemo primećivati desetine robota u našim životima.

Zanimljivost: Veruje se da je prvi robot u istoriji nastao 400 godina pre Hrista, da ga je konstruisao jedan grčki filozof i da je bio napravljen u vidu ptice na parni pogon sposobne da preleti 200 metara.