pratite me na:
Svet sporta u prethodnih nekoliko godina potresaju afere vezane za doping, odnosno uzimanje nedozvoljenih supstanci sa ciljem unapređenja fizičkih sposobnosti i izdržljivosti takmičara. Jedan od slučajeva koji su najviše odjeknuli u javnosti vezan je za legendarnog biciklistu Lensa Armstronga, njegovo javno priznanje, oduzimanje medalja i poništavanje velikih uspeha iz bogate karijere.
Armstronga pominjem jer sam ovih dana pročitao zanimljivu vest vezanu opet za biciklizam. Naime, javno je objavljeno da je nakon trke svetskog šampionata za žene jedan bicikl zadržan radi provere sumnje u „tehnološki doping“. Baš tim rečima. Do sada je pojam dopinga bio povezan sa hemijom i ljudima, dok se sada govori o tehnologiji i uređajima. U konkretnom slučaju veruje se da je u ram ugrađen minijaturni motor, te da je na taj način bicikl „dopingovan“. Pitanje je – ako sumnje budu potvrđene – da li je ovo usamljen slučaj i da li se i u nekim drugim sportovima koriste napredna tehnološka rešenja na nedozvoljen način.
Ako odemo korak dalje, u ne tako daleku budućnost, možemo da zamislimo potpuno nove vrste tehnološkog dopinga, uključujući i primenu na ljudima. Na primer, nije nerealno očekivati da bi nano-roboti ubrizgani u telo takmičara mogli da rade na ojačavanju i upravljanju mišićima i drugim organima. Kontrola ove vrste prevara u sportu i drugim oblastima mogla bi biti veoma težak zadatak i svojevrsna igra „mačke i miša“. Kao i uvek do sada, tehnološki napredak može biti iskorišćen u pozitivnom i negativnom kontekstu. Doping u sportu svakako je negativan primer, ali su pomoć ljudima sa posebnim potrebama i druge primene u zdravstvu svetla strana iste medalje. Zbog toga mislim da je najbolji način za sprečavanje zloupotreba edukacija mladih, razvoj svesti o pravim vrednostima i promocija „fer-plej“ ponašanja, kako u sportu tako i u svakodnevnom životu.
Ostavi komentar