Poslednjih dana sam u nekoliko navrata, prateći vesti i istražujući teme vezane za pandemiju korona virusa, naišao na tekstove o biočipovima. Kao i svi pojmovi vezani za napredne tehnologije budućnosti, i ovaj je okružen velom misterije i kontroverzi koje su posledica nedovoljnog razumevanja i ograničene količine informacija. Dok jedni u novoj tehnologiji vide spas čovečanstva, drugi se plaše apokaliptičnih scenarija i teorija zavere. Istina je, kao i obično, negde između ove dve krajnosti.
Biočip predstavlja evoluciju u razvoju čipova – minijaturnih štampanih ploča koje sadrže električne komponente. U slučaju biočipa imamo spoj elektronike i biologije, pa se umesto silicijumskih poluprovodnika koriste biološke molekule i strukture. Baš kao što računarski mikročip može da obavi milione matematičkih operacija u veoma kratkom vremenu, tako i biočip poseduje sposobnost brzog ostvarivanja bioloških reakcija. Zbog toga ih neretko nazivaju minijaturnim laboratorijama. U današnjoj situaciji govorimo o mogućnosti da se biočipovi ugrađeni u čovekovo telo koriste za neprekidni nadzor zdravstvenog stanja i brzu i preciznu detekciju virusa i štetnih bakterija. Ako razumemo da je u vreme pandemije testiranje i pravovremeno otkrivanje potencijalnih prenosnika zaraze od presudne važnosti, onda je jasno koliki bi bio značaj ovakve jedne tehnologije u budućim borbama protiv infekcije. Postoje i oni koji smatraju da je ova tehnologija štetna, da dugoročno može da prouzrokuje zdravstvene i genetske probleme, kao i da otvara prostor za masovnu kontrolu ljudi od strane nepoznatih autoriteta iz senke. Neka od ovih gledišta imaju naučno utemeljenje, zbog čega je potrebno pažljivo pristupiti uvođenju novih tehnologija, unapred razmišljati o posledicama i neprekidno pratiti rezultate.
Sa druge strane, neosporna je činjenica da tehnološki napredak pomaže ljudima. Ne treba da zaboravimo da je većina civilizacijskih dostignuća koje danas smatramo normalnim i korisnim – od železnice i uvođenja telegrafa, do električne energije i radio aparata – u vreme nastanka dočekana sa neodobravanjem i strahom. Neosporno je, međutim, da postoji mogućnost zloupotrebe i korišćenja novih otkrića na štetu čovečanstva. Jedini načini da to sprečimo su uvođenje zakonske regulative koja će preduprediti negativne posledice, digitalno opismenjavanje što većeg broja ljudi i širenje svesti o potencijalnim opasnostima. Istim tim alatima izborićemo se i protiv epidemije korona virusa.
Ostavi komentar