Sredinom marta preminuo je Stiven Hoking, jedan od najvećih savremenih fizičara i naučnika uopšte. Malo je ljudi koji nisu čuli za slavnog mislioca i promotera nauke, čoveka koji se više od pola veka borio sa teškom bolešću koja ga je prikovala za kolica i oduzela mu mogućnost pokreta i govora. To ga nije sprečilo da naporno radi i svojom sposobnošću sagledavanja šire slike sveta oko nas doprinosi napretku čovečanstva sve do poslednjeg dana.
U čast velikana nauke voleo bih da sa čitaocima podelim neke od njegovih misli vezanih za budućnost ljudskog roda i tehnologije. Jedan od koncepata za koje se zalagao decenijama unazad bilo je traženje alternativnog mesta za život ljudskog roda. Razumeo je koliko je planeta Zemlja krhko mesto i na koji način ga čovek čini još ugroženijim. Smatrao je da treba da ulažemo sistematske napore za pronalaženje planete pogodne za kolonizaciju i tehnologije koja bi nam pomogla u dugim međuplanetarnim putovanjima. Osim toga, verovao je u napredak veštačke inteligencije i pogodnosti koje pametne mašine mogu da pruže ljudima, ali je bio i jedan od onih koji su upozoravali na opasnosti koje veštačka inteligencija sa sobom donosi. Zalagao se za to da treba mnogo pametnije da uredimo tu oblast i preduzmemo mere koje bi sprečile da mašine potpuno potisnu ljude. Ipak, potencirao je da mnogo direktniju opasnost predstavlja globalno zagrevanje i uništavanje čovekove okoline. Iznad svega verovao je u znanje i potrebu za neprekidnim učenjem. Uostalom, jedan od njegovih najpoznatijih citata je onaj da najveći neprijatelj znanja nije neznanje, već zabluda da znamo dovoljno.
Stiven Hoking je imao briljantan um, ali i neograničenu hrabrost i upornost. Umeo je široj publici da približi koncepte fizike i kosmologije kroz inteligentne i duhovite primere i analogije. Njegovo promišljanje o kosmosu i čovekovom mestu u njemu bilo je duboko i sveobuhvatno. Zbog toga treba uvek iznova da se podsećamo njegovih reči i dela.
Ostavi komentar