Da se neće sve svesti na intuitivno i zanimljivo upravljanje video igricama bilo je jasno još kada je najavljen Microsoftov uređaj za kontrolu Xbox igara pokretima celog tela, u konačnoj verziji nazvan Kinect. Naprosto, radi se o mnogo velikom potencijalu da bi njegova upotreba ostala isključivo u domenu industrije zabave. Stoga su, ubrzo nakon pojavljivanja na tržištu, open source zajednica i entuzijasti širom sveta pohrlili da razviju alternativne drajvere za Linux i druge platforme i pronađu nova polja primene Kinecta.
Grubo govoreći, ovaj uređaj funkcioniše tako što koristi snop infracrvenog svetala koji mapira prostor ispred aparata, u saradnji sa senzorom dubine prostora, kamerom i softverskim sistemom za prepoznavanje lika, pokreta i glasa. Kombinacija opisanog hardvera i odgovarajućih softverskih rešenja omogućuje upravljanje korisničkim okruženjem pokretima tela, bez dodatnih pomagala. Pomenuti alternativni drajveri omogućuju detekciju i prijem svih signala sa Kinect uređaja i na računaru, odnosno njihovo korišćenje u programima za razne nemene, neretko čak uspešnije i kreativnije nego u igricama.
Očigledno je da Microsoft ima sopstvene planove na ovom polju jer je sada nedvosmisleno jasno kako su uspeli da konstruišu inovativan uređaj sposoban da obara rekorde (videti zanimljivost ispod). Nedavno su predstavili sopstveni besplatan set alata za razvoj aplikacija za Kinect pod Windows operativnim sistemom. On je, doduše, još uvek u beta izdanju, ali su prva iskustva više nego pozitivna. Veliki tehnički univerziteti uveliko su uključeni u proces razvoja ovih alata i novih aplikacija, a Microsoft je pozvao neke od njih da se uključe u takmičenje u kreiranju novih programskih rešenja. U Microsoftu takođe tvrde da oni važnu ulogu za Kinect vide u zdravstvu i to na veoma neobičan način. Naime, razvijaju ideju organizovanja virtuelnih grupnih terapija u kojima bi ljudi koristili Kinect i “avatare” za prenos gestova, pokreta i emocija, a pri tome sačuvali anonimnost i nadvladali osećaj stida.
Pretpostavljam da će u dogledno vreme hardverske i softverske komponente Kinecta biti dodatno unapređene, a nije isključeno ni da će konkurencija pokušati da razvije svoju viziju sličnog uređaja. U svakom slučaju, a pogotovo u nekim specifičnim oblastima primene, verujem da ćemo se u dogledno vreme sve češće susretati sa novim načinima za upravljanje korisničkim okruženjima i hardverom raznih vrsta uređaja – od kućne primene do nauke i industrije.
Sve opisano veliki je korak napred ka takozvanim “prirodnim” korisničkim okruženjima kod kojih ljudi računarima i drugim uređajima mogu da upravljaju glasom i gestikulacijom, slično onome što već imamo mogućnost da doživimo u filmovima naučne fantastike. Može se slobodno reći da smo u prilici da vidimo stvaranje istorije na delu, a koliki su put informacione tehnologije prešle od štampanih kartica, preko tastatura i miševa, do ekrana osetljivih na dodir i konačno glasa i pokreta teško je pojmljivo. Sledeće što dolazi je snaga misli, možda i brže nego što očekujemo.
Zanimljivost: Sa oko 8 miliona prodatih komada u prvih 60 dana od pojavljivanja na tržištu, Kinect je ušao u Ginisovu knjigu rekorda kao najbrže prodavani elektronski uređaj.
Ostavi komentar