pratite me na:
Stručnjaci kažu da se računarska era, barem prema onome što trenutno znamo i možemo da anticipiramo, sastoji od tri talasa. Prvi talas čine rani koraci u razvoju računarske tehnike koju su obeležili veliki, takozvani “mainframe” kompjuteri. Model rada sa računarima u to vreme bio je jedan kompjuter – mnogo korisnika. Drugi talas počinje omasovljenjem upotrebe personalnih računara i traje do današnjih dana. Ovde se primenjuje princip jedan čovek – jedan računar. Mnogo je, međutim, zanimljiviji treći talas na čijem se početku nalazimo i koji bi mogao da nas “zapljusne” brže nego što očekujemo. Radi se o sistemu u kome na jednog korisnika dolazi mnogo računara koji se nalaze svuda oko nas. Zbog toga je ovoj paradigmi i dodeljen naziv sveprisutna (eng. ubiquitous) ili prožimajuća (eng. pervasive) računarska tehnologija.
Kako to u praksi funkcioniše možda najbolje ilustruje stari primer pametnog frižidera koji u sebi poseduje računar, displej, odgovarajuće senzore i mogućnost povezivanja na Internet. Frižider onda sam, na osnovu podešavanja korisnika, meri trenutnu količinu zaliha i automatski sa onlajn prodavnica naručuje nove količine po potrebi. Ovaj opis rado je korišćen pre desetak godina za prikaz vizije pametne kuće budućnosti, ali takvi sistemi danas već postoje. Još i više – frižider može da vam pošalje e-mail poruku o tome da bi trebalo brzo da potrošite onih 238 grama sira pošto mu uskoro ističe rok trajanja. Budući da računar „zna“ vaše navike i ukus, može da preporuči i kako da iskoristite sir, da naruči nedostajuće namirnice ili čak da pošalje signal kompjuteru u šporetu kako bi ovaj na vreme uključio rernu i podesio je na odgovarajuću temperaturu. Zelene zgrade mogu da mere osvetljenost prostorije, prisustvo ljudi i druge parametre i tako značajno štede potrošnju energije. Kompjuteri trećeg talasa biće ugrađivani u odeću, automobile, male kućne aparate, časovnike, građevine i sve druge predmete svakodnevnog života.
Da bi ovakvi koncepti zaživeli neophodno je da bude ispunjeno nekoliko uslova. Najpre, računari moraju da uđu u masovnu upotrebu i da postanu uobičajena pojava i obavezno pomagalo u mnogim situacijama. Srećom, ovaj preduslov praktično je zadovoljen jer je, barem u razvijenom svetu, računar u poslovanju postao obavezan alat, dok porodice poseduju i po dva ili više kompjutera, bilo da se radi o stonoj varijanti, netbooku ili nekom od novih, sve popularnijih tableta. Dalje, bitno je da cena računarskih komponenti bude dovoljno niska da se one mogu ugrađivati u razne vrste predmeta bez da im bitno podižu cenu. Takođe, sve komponente moraju da budu energetski efikasne da bi se njihova ekslopatacija isplatila i obezbedila odgovarajuća autonomija u slučaju mobilnih uređaja. Ovde još uvek postoje određene prepreke, pogotovo kod zahtevnijih primena, ali će i to veoma brzo biti rešeno. Poslednji uslov je mogućnost umrežavanja dovoljnom brzinom i na svakom mestu, o čemu sam govorio prošle nedelje kada sam opisivao mobilne mreže četvrte generacije. Neki zbog obavezne povezanosti čak pervasive computing vole da zovu „Internet predmeta“.
I pored svih unapređenja kvaliteta života i promena koje će doneti treći talas razvoja računarske tehnologije, siguran sam da se napredak neće tu zaustaviti, odnosno da je neminovno da u relativno skoroj budućnosti imamo i četvrti talas. Kako će tada izgledati računarska tehnika teško je predvideti, ali je sigurno da će oni ostati prisutni u svakom segmentu naših života.
Zanimljivost: Premda je prvi personalni računar dostupan tržištu napravljen još 1950. godine, tek je popularnost PC računarskog standarda sredinom osamdesetih godina prošlog veka uspela da dovede do drugog talasa razvoja.
Ostavi komentar