Superprovodnici su super

2023 - Mar - 22

Razvoj novih vrsta materijala jedna je od oblasti tehnološkog razvoja od koje se očekuje da značajno unapredi sve oblasti privrede i potencijalno dovede do neke buduće industrijske revolucije. Dok ovo pišem, naučnici, inženjeri i inovatori širom sveta vredno rade na razvoju i testiranju gradivnih materijala i rešenja koja bi se do pre nekoliko decenija smatrala naučnom fantastikom. Superprovodnici su samo jedan mali deo tih napora, ali neverovatno važan.

O čemu se radi? Električna energija, barem dok se ne ostvari san Nikole tesle o bežičnom prenosu struje kroz vazduh, transportuje se putem neke vrste provodnika. Jedna od osobina provodnika je otpornost, koja nastaje kada se elektroni sudaraju sa atomima materijala od koga je načinjen provodnik. Time se on zagreva i gubi se deo energije, a značajno se smanjuje i udaljenost na koju je moguće isplativo transportovati električnu energiju. U uređajima se gubici izazvani otpornošću negativno ispoljavaju kroz potrebu za baterijama većeg kapaciteta, grejanje aparata i smanjenu efikasnost.

Superprovodnici su, gubo govoreći, materijali kod kojih ne postoji otpornost i gubitak energije. Za njih se zna decenijama unazad, ali sve legure i čisti metali koje poznajemo postaju superprovodljivi tek na temperaturama bliskim apsolutnoj nuli (minus 273 stepena Celzijusa). Hlađenje na toliko niske temperature zahteva više energije nego što se uštedi odsustvom otpornosti, pa je čitav koncept obesmišljen. Poslednji put sam o ovoj temi pisao pre nešto više od dve godine, kada je jedan tim naučnika objavio postojanje superprovodnika koji funkcioniše na sobnoj temperaturi. Krajem prošle godine ovo otkriće je stavljeno pod znak pitanja, ali verujem da je samo pitanje vremena kada ćemo dobiti masovno upotrebljive superprovodnike. Pored ušteda pri prenosu električne energije, efikasnijih baterija, uređaja manjih dimenzija i naprednih električnih automobila, dobićemo i brojne druge primene. Na primer, jedna od osobina ovih materijala je generisanje magnetnog polja koje omogućuje levitiranje i nove vrste letelica.

Bez obzira na najave i kontroverze koje dolaze iz naučnih i tehnoloških krugova, još uvek je teško predvideti kakve bi sve promene mogao da proizvede razvoj pristupačnih i masovno upotrebljivih superprovodnika koji funkcionišu na sobnoj temperaturi. U kombinaciji sa drugim veštačkim materijalima, svakako ćemo videti revoluciju u načinu na koji funkcioniše svakodnevni život i sve što radi „na struju“.