Sumorna slika

2015 - Jan - 29

Početak godine uvek je vreme za analizu prethodnog perioda i neku vrstu suočavanja sa realnošću, a sve sa ciljem (barem bi tako trebalo da bude) donošenja ispravnih planova za vreme koje dolazi. Na žalost, ako pogledamo rezultate IT sektora u Srbiji za 2014. godinu, jasno je da prostora za optimizam nema.
Prvi put nakon velikog pada iz 2008. uzrokovanog globalnom ekonomskom krizom, IT tržište u našoj zemlji zabeležilo je negativan rast, odnosno minus. Ukupna IT potrošnja u prošloj godini bila je 430 miliona evra, što znači da po glavi stanovnika godišnje na IT opremu i softver ulažemo oko 60 evra. Ne treba zaboraviti da to uključuje pojedince, privatne kompanije i javni sektor. Poređenja radi, zemlje u najbližem okruženju troše oko 250 evra, dok je prosek Evropske unije čak 850 evra. Iz ovoga je jasno da smo na samom dnu lestvice, i to ne samo u Evropi. Ako želimo da uhvatimo priključak, godišnji rast IT tržišta u Srbiji mora biti barem 20%.
Pomenuti pad najviše je pogodio prodaju hardvera (-3%). Softver i usluge su donekle podigle prosek ostvarenjem neznatnog rasta, ali samo zahvaljujući realizaciji velikog ugovora sa kompanijom Majkrosoft potpisanog pre nekoliko godina. Da imamo zaostalu infrastrukturu govori i podatak o internet penetraciji od 59%, što bi pre desetak godina bio sjajan rezultat, a danas čitavu sliku čini još sumornijom. Veličina jedne zemlje danas se ne meri brojem stanovnika, već internet korisnika. Kako sada stvari stoje, trend pada našeg IT tržišta nastaviće se i u 2015. godini. Pored toga, imamo i kumulativni negativni efekat pada dinara u odnosu na evro i pada evra u odnosu na dolar, za koji su vezane sve cene u IT industriji.
Zbog čega je sve ovo važno? Živimo u informatičkom društvu u kome nema razvoja ekonomije bez rasta IT industrije. Otuda i pojam informaciona ekonomija, jer ne postoji model oporavka privrede bez ulaganja u informatiku. Kod nas je država nespremna da ulaže u IT, čak i tamo gde postoje zahtevi vrši se opstrukcija javnih nabavki, pa se većina naših IT kompanija bori za golu egzistenciju. Malo ulažemo u domaće znanje i potencijale, a oni postoje i otvaraju mogućnost da postanemo evropski IT centar. Ako se nešto brzo ne promeni, i ova prilika će neslavno propasti.