pratite me na:
Da li možete da se setite kada ste poslednji put napisali pismo prijatelju? Mislim na „dobro staro“ pismo na papiru, zapakovano u kovertu, sa zalepljenom markicom? Verujem čak da značajan broj čitalaca ovih redova to nikada u životu nije ni uradio (ne računam poslovnu i administrativnu korespodenciju). Jednostavno, najmanje deceniju i po unazad intenzivno koristimo elektronsku poštu (i-mejl) kao jednu od najznačajnijih vrsta pisane komunikacije, te je ona postala sastavni i naizgled nezamenjivi deo naših života.
Razlika u odnosu na klasičnu poštu je u brzini dostave i odgovaranja, pa čak i kada pišemo lična elektronska pisma, ona su odavno postala veoma konkretna i sažeta. Na sličan način raznorazni sistemi i servisi za razmenu instant poruka postaju sve popularniji, a poruke još kraće i brže. U nekoliko navrata tokom prethodnih godina brojni eksperti su navodili mnoštvo razloga za tvrdnju da je i-mejlu odzvonilo. Najvažniji argument je takozvani „spam“ – neželjene poruke koje zatrpavaju naše elektronske poštanske sandučiće nepotrebnim sadržajima, reklamama, pa i virusima. Čak je izračunato da kompanije širom sveta zbog spama godišnje gube milijarde dolara u smanjenju produktivnosti zaposlenih i tehničkim troškovima, a da je oko 18% svih poruka neželjeno. Sa druge strane, na planeti trenutno postoji više od 4 milijarde i-mejl naloga koje koristi 2,5 milijarde korisnika, dok se svakog sata pošalje preko 120 milijardi poruka. Pri svemu tome broj i-mejl naloga i poruka neprekidno raste.
Ove brojke govore da je elektronska pošta i dalje moćnija od instant razmene poruka i društvenih mreža, ali se postavlja pitanje da li ima budućnost. U poslovnom svetu će svakako ostati prisutna još neko vreme jer ima odgovarajuće formalno priznanje i ostavlja mnogo jasniji „pisani“ trag o prepisci. Privatni korisnici, prema pomenutim istraživanjima, polako se okreću alternativnim metodama komunikacije, ali i dalje ne žele da se odreknu „dobre stare“ elektronske pošte.
Ostavi komentar