pratite me na:
Pod konstantnim pritiskom užurbanog ritma savremenog života, masovnih migracija u velike urbane centre i tendencije ranijeg osamostaljivanja mladih, sve više ljudi starijih od 65 godina ostaje da živi samo. Ovaj globalni trend, na žalost, ne zaobilazi ni našu zemlju, pogotovo što kao nacija postajemo sve stariji. Jedan od načina da se pomenuti problem barem donekle ublaži, odnosno da se olakša život starijim osobama i onima koji o njima vode brigu, jeste primena tehnoloških rešenja.
Moram da primetim da u svojoj okolini viđam sve više starijih ljudi koji, i pored poslovičnog otpora prema novotarijama i elektronskim uređajima, polako prihvataju računare, tablete, telefone i internet kao svojevrstan „prozor u svet“. Na žalost ili na sreću, obično je prvi korak potreba komunikacije sa najdražima koji su negde daleko, a onda postepeno počinje korišćenje interneta za praćenje vesti, prikupljanje saveta o zdravlju i drugih informacija, zaključno sa otvaranjem naloga na društvenim mrežama gde uveliko istiskuju najmlađe, što je već druga tema.
Jednom kada korišćenje moderne tehnologije postane uobičajena stvar, otvara se prostor za upotrebu namenskih rešenja. Ona se kreću u rasponu od mobilnih aplikacija za podsećanje na redovno uzimanje lekova, preko softvera i hardverskih uređaja za praćenje lokacije i zahtevanja pomoći u hitnim slučajevima, do zanimljivih video igrica koje starijim osobama pomažu da ostanu vitalne duhom. Čak i narukvice za praćenje aktivnosti, uz odgovarajuće programe, mogu biti korisne za održavanje fizičkog zdravlja. Naredni korak su rešenja iz domena pametnog doma koja u vidu senzora i mehanizama za automatizaciju mogu barem delimično da zamene nekoga ko bi uz one koji to svakako zaslužuju trebao biti svaki dan. Tehnologija je tu da donekle nadoknadi fizičko prisustvo, ali ne smemo da zaboravimo da im je potreban i izraz naše ljubavi koliko god da smo daleko.
Ostavi komentar