Spoznajni sistemi

2018 - Apr - 04

Kada sam prošle nedelje pisao o tome kako bi moglo da izgleda radno mesto budućnosti i na koje će sve načine poslovne aktivnosti u digitalnoj eri biti olakšane, rekao sam da će ogroman deo planiranja posla i obezbeđivanja valjanih i pravovremenih informacija na sebe preuzeti kognitivni sistemi. Red je da ovaj pomalo rogobatan pojam pobliže objasnim.

Spoznajni sistem (eng. cognitive system) ili spoznajno računarstvo (eng. cognitive computing), prema jednoj od starijih definicija, je svaki računarski sistem koji je sposoban da svoje ponašanje promeni na osnovu iskustva i prilagodi se specifičnoj situaciji. Iz same definicije je jasno da se u stvari radi o računarima koji mogu da uče i sami menjaju svoj programski kod. Zbog toga je danas prihvaćeno da je kognitivni sistem svako hardversko i/ili softversko rešenje takvo da u nekom obliku oponaša ljudsku inteligenciju. Prema jednoj od podela istorije računarstva, imali smo početnu eru u prvoj polovini prošlog veka, kada smo mehaničke sisteme prilagođavali tako da mogu da vrše računarske operacije. U drugom dobu, takozvanoj programerskoj eri (u kojoj se još nalazimo), sposobnost računara da izvrši neki zadatak direktno zavisi od programiranja i veštine programera. Prirodno, kognitivni sistemi postaju primarni u trećem dobu, takozvanoj eri spoznajnog računarstva. U svetlu priče o radnom mestu budućnosti, to znači da će zaposlenima na usluzi biti računari sposobni da u realnom vremenu upoređuju i analiziraju nepregledne količine podataka, donose određene zaključke i pružaju dragocene savete.

To nas opet vraća na jedan od problema o kojima se govori kada god spomenemo veštačku inteligenciju – da li će ljudi postati prevaziđeni ako imamo pametne mašine i kako će se to odraziti na opstanak radnih mesta. Značajne promene će se svakako desiti, premda ne toliko naglo kao što to može da izgleda na prvi pogled. Sa druge strane, a o tome sam u više navrata govorio, pojaviće se brojna nova zanimanja i na nama je da se na vreme za njih pripremimo. Naposletku, računari nikada neće moći da donose odluke koje se tiču etike, morala i ljudskih sudbina jer su to stvari kod kojih surova logika ne može uvek da se primeni.