pratite me na:
O raznorodnom skupu uređaja, softvera i ideja poznatom pod nazivom beskontaktne tehnologije (eng. touchless technology) pisao sam pre otprilike dve godine. Bilo je to iz perspektive tada još uvek veoma aktuelne pandemije korona virusa i načina na koje bi rešenja iz ove oblasti mogla da pomognu u nekoj sličnoj situaciji. Naravno, tehnologije koje podrazumevaju upravljanje uređajima i svakodnevnim predmetima bez dodira – pokretima tela, glasom, pa čak i snagom misli – imaju i brojne druge primene.
Neke od njih su nam odavno dobro poznate. Na primer, vrata koja se automatski otvaraju i drugi senzori koji reaguju na pokret mogu se uvrstiti u ovu kategoriju rešenja. U prethodnih nekoliko godina i upravljanje glasom, usled razvoja veštačke inteligencije i prepoznavanja prirodnog govora, polako ali sigurno ulazi u naše domove posredstvom pametnih telefona i zvučnika. Tu je i biometrija, odnosno prepoznavanje lica, kao i različite vrste bežičnih komunikacija na malim udaljenostima (NFC i RFID). Sve ovo ipak nije dovoljno da upotpuni sliku „tehnologije bez dodira“. Naime, ono što većina publike očekuje je upravljanje korisničkim okruženjima računara i telefona pokretima u prostoru. Na način na koji su ekrani osetljivi na dodir promenili naše poimanje funkcionisanje pametnih uređaja, trebalo bi da neke buduće kompjutere obeleži prikaz slike u prostoru i kontrolisanje pokretima. Sasvim razumljivo, to pruža neuporedivo bolje iskustvo i olakšava korišćenje. Mnogo je jednostavnije uvećati fotografiju na ekranu prevlačenjem palca i kažiprsta kao prirodnom interakcijom, nego računarskim mišem. Zamislite sada trodimenzionalnu sliku nekog predmeta. Kako je najjednostavnije i najslobodnije upravljati delovima takvog prikaza? Većina postojećih inovacija bazira se na opremi za proširenu i virtuelnu realnost (eng. AR/VR), ali to je samo prvi korak. Takođe, siguran sam da će se pojaviti potpuno nove primene o kojima danas ne možemo ni da sanjamo.
Viđali smo u filmovima naučne fantastike neverovatne scene kada junaci komanduju hologramskim trodimenzionalnim modelima pokretom ruku kao da se radi o fizičkim predmetima. Već danas je to moguće izvesti, doduše uz posebne AR/VR naočare, rukavice i drugu opremu. Stoga je samo pitanje dana kada će nestati potreba za takvom vrstom „posrednika“ i kada ćemo nova beskontaktna rešenja imati u masovnoj upotrebi na radnim mestima, u školama i kada se zabavljamo.
Ostavi komentar