Sigurnost stvari

2016 - Mar - 03

Analitičari su još pre nekoliko decenija predvideli da će neminovno doći vreme kada će računari postati sveprisutni i kada će se, u nekom obliku, ugrađivati u sve vrste predmeta iz svakodnevne upotrebe. Da bi čitav koncept imao smisla, tako ugrađeni računari moraju biti međusobno povezani u jedinstvenu mrežu i imati pristup sveobuhvatnim bazama podataka. Ovom opisu gotovo savršeno odgovara „internet stvari“ (eng. internet of things, IOT), sledeća važna faza u razvoju informacionih tehnologija i fenomen koji bi u 2016. godini mogao da doživi ozbiljan rast.

Pored računara u obliku „pametnih“ uređaja, internet stvari podrazumeva i brojne senzore za prikupljanje podataka i automatizaciju bezmalo svega. Iz istraživačke kuće Gartner stižu predviđanja da bi ove godine prisustvo interneta stvari moglo da poraste za čitavih 30 procenata, a da bi broj povezanih „pametnih stvari“ u upotrebi mogao uveliko da pređe cifru od šest milijardi. Takođe, analiza pokazuje da bismo u naredne četiri godine mogli da imamo čak 21 milijardu povezanih uređaja, sa rastom od pet i po miliona svakoga dana.

Sasvim prirodno, nameće se pitanje kako obezbediti bezbednost jednog tako kompleksnog sistema, odnosno kako kontrolisati zloupotrebe i hakerske napade. Ako je svaki predmet iz naše okoline povezan na internet i ako mu je, na neki način, moguće pristupiti sa bilo koje tačke na planeti, onda je razumljiva zabrinutost. Srećom, IT eksperti širom sveta rade na obezbeđivanju mera i uspostavljanju standarda koji će proizvođačima omogućiti da nove proizvode izbacuju na tržište prihvatljivo brzo, a da rizik sigurnosnih propusta bude sveden na minimum. Zbog toga očekujem da će u narednim godinama stručnjaci za računarsku bezbednost postati veoma traženo zanimanje.