Pojam kompjuterskog “virusa” sastavni je deo rečnika korisnika računara, a siguran sam i da je bezmalo svaki računar barem jednom bio “zaražen” tim parazitima digitalnog prostora. U međuvremenu, od njihovog nastanka ranih sedamdesetih godina prošlog veka i kasnijeg širenja na personalne računare tokom osamdesetih, pojavilo se nebrojeno mnogo ovih malih programa sposobnih da se samoreprodukuju i šire od računara do računara nanoseći manju ili veću štetu. Povremeno bi neki od njih, zbog svoje izuzetne zloćudnosti ili nemogućnosti detektovanja i “lečenja”, izazvao pravu epidemiju ravnu onima iz realnog sveta.
Najnoviju uzbunu izazvao je jedan “crv”. Naime, postoji sve više vrsta ili kategorija zlonamernog softvera, premda se laički svi oni jednim imenom zovu virusima. Konkretno, računarski crvi imaju osobinu da sa jednog računara šalju kopije sebe na druge računare i servere u mreži. Za razliku od klasičnih virusa, oni ne moraju da se prikače uz neki od postojećih programa na kompjuteru, pa nije potrebna aktivnost korisnika (pokretanje zaražene aplikacije) za njihovo rasprostiranje. Osnovna (zlo)namera im je da ugrožavaju mrežu, a ne provenstveno korisničke podatke, premda se i to ponekad dešava. Crv o kome govorim poznat je kao Kido, Conficker ili Downadup, a procena stručnjaka je da se do sada proširio na oko tri i po miliona računara.
Ono što je specifično u ovom i još nekim slučajevima su novi kanali kojima se virtuelna zaraza širi. Tako je Kido, nakon što je još u oktobru prošle godine uspešno ugušena njegova prva verzija, počeo ponovo da se širi koristeći prenosne uređaje poput sve popularnijih eksternih hard diskova, USB fleš memorija i slično. Takođe, porast broja mobilnih uređaja i njihova ozbiljnija upotreba za povezivanje u računarke mreže logično su privukli i sajber kriminalce, pa se sve češće pojavljuju virusi na pametnim mobilnim telefonima. Pored Interneta, za njihovo prenošenje sa jednog na drugi uređaj može da posluži i Bluetooth konekcija. Razvoj tehnologije i pojava novih vrsta uređaja neminovno dovode i do razvoja svih pojava koje ugrožavaju bezbednost i podatke, pa je praktično nemoguće potpuno iskoreniti viruse i druge vrste zlonamernog softvera.
Ovakve vesti, koliko god bile uznemiravajuće, ne treba da izazovu paniku među korisnicima. Srećom, industrija zaštite od virusa i drugih zloupotreba računara i Interneta takođe je veoma aktivna i blagovremeno reaguje na sve nove pojave, verzije i kategorije virusa. Neophodno je, međutim, da sami korisnici povedu malo više brige o sigurnosti svojih računara, da obavezno upotrebljavaju anti-virus programe i, što je još važnije, da redovno ažuriraju njihove baze poznatih virusa. Ažuriranje se vrši automatski putem Interneta tako što program sam povremeno sa servera preuzima podatke o virusima i alate za njihovo odstranjivanje. Čak i ako nemate permanentnu vezu sa Internetom, potrebno je da se povremeno konektujete i proverite kada ste poslednji put ažurirali anti-virus aplikaciju. Uostalo, prevencija je najbolje sredstvo zaštite od zaraze, bilo da se radi o stvarnom ili virtuelnom svetu, a sezona epidemija upravo je u toku, i to u oba sveta.
Ostavi komentar