pratite me na:
Da li znate koliko vremena vaše dete provodi u virtuelnom prostoru interneta i šta sve za to vreme radi? Čak i ako nemate sopstvenu decu školskog uzrasta, siguran sam da na svakom koraku u gradu viđate mlade ljude zagledane u ekran pametnog telefona ili tableta. Zapitate li se ponekad čime se to oni tačno bave, koje onlajn servise koriste, sa kim komuniciraju?
Ako je vaš iskren odgovor na pitanja iz uvoda “ne” – onda verovatno pripadate ne maloj grupi roditelja koji su “digitalno nepovezani” sa svojom decom. Pri tome ne mislim na to da niste prijatelji na Fejsbuku ili da ih ne pratite na Instagramu. Ova vrsta nepovezanosti odnosi se na to da nemate informaciju o svim njihovim onlajn nalozima i aktivnostima na Mreži. Nedavno je u SAD sprovedeno istraživanje na ovu temu, kada je i skovan izraz “digitalna nepovezanost”. Prema nalazima Nacionalne alijanse za sajber sigurnost, gotovo tri četvrtine roditelja nema punu sliku o životu svojih najmlađih u virtuelnom svetu. Zanimljivo je pri tome da je više od polovine roditelja ubeđeno da im deca sve govore i da imaju punu kontrolu.
E sad, tinejdžeri će uvek biti tinejdžeri i u njihovoj je prirodi da žele samostalnost, da se ponašaju buntovno i da kriju informacije od roditelja. To je sastavni deo sazrevanja i učenja o svetu oko njih. Dodatni problem u modernom digitalnom društvu je to što postoji još jedan, gotovo paralelan svet. O tom svetu, na žalost, ni odrasli ne znaju dovoljno i nisu ga uvek svesni. Posledično, ne mogu ili ne žele da na odgovarajući način pripreme mlade za sve što ih tamo čeka – bilo lepo ili ružno.
Šta je pouka? Rekao bih da je neophodno da se odrasli upoznaju sa sajber svetom i da ga razumeju, a onda da pronađu način da decu upozore na pravila ponašanja i potencijalne opasnosti koje se tamo kriju. Sve ostalo je stvar poverenja između roditelja i dece – poverenja koje se gradi strpljenjem, razumevanjem i posvećenošću tokom čitavog života.
Ostavi komentar