Izvori energije su brojni u prirodi, ali iz nekog razloga (očigledno ekonomskih pobuda, ali to nikako ne može biti sve) ljudski rod se u većini slučajeva drži fosilnih goriva, premda ona izuzetno negativno utiču na čovekovu okolinu, a pri tome i polako nestaju. Izgleda da su i najuporniji shvatili da je „đavo odneo šalu“, pa se sve ozbiljnije radi na alternativnim i obnovljivim izvorima, koji su praktično svuda oko nas, pa čak i u nama samima.
Direktan povod za ovaj tekst je vest da su naučnici u jednom istraživačkom centru u Sjedinjenim Američkim Državama došli do zanimljivih rezultata u korišćenju telesne toplote za dopunu baterija. Odmah sam se setio priče o tome kako su pre gotovo hiljadu godina konjanici mongolskog vođe Džingis Kana odmrzavali i omekšavali hranu tako što bi je stavljali ispod sedla i jahali ceo dan grejući je svojim i telom svog četvoronožnog prijatelja. Moderni digitalni nomadi današnjice u doglednoj budućnosti mogli bi da dopunjuju svoje tablet računare i druge uređaje tako što će neko vreme provesti sedeći na njima, recimo dok putuju avionom, što bi zaokružilo simboliku i još jednom pokazalo u kojoj meri se ljudska priroda kroz istoriju ne menja.
Elem, o čemu se radi, sada i ovde? Na pomenutom institutu za nanotehnologiju i molekularne materijale uspeli su da proizvedu materijal, platno je u pitanju, koji koristi karbonske nano strukture za pretvaranje toplote u električnu energiju. Nošenjem delova odeće proizvedenim od ovog materijala imali bismo sopstveni izvor energije u kome je baterija naš organizam. Lepa vest je da stručnjaci tvrde kako bi cena ovakvog platna trebalo da bude poprilično pristupačna, a da je količina energije koja se proizvede već na ovom stepenu razvoja više nego dovoljna za pokretanje mobilnog telefona i drugih sličnih elektronskih uređaja.
Još korisnija je primena u medicini gde bi zavoji sačinjeni od ovakvog materijala mogli da snabdevaju električnom energijom uređaje za praćenje stanja pacijenta. U raznim setovima za prvu pomoć mogla bi se nalaziti napredna sredstva bez potrebe za obezbeđivanjem baterija. Jedna primer je baterijska lampa čija je drška obmotana novim nano materijalom. Takođe, stručnjaci smatraju da bi se novim platnom mogle obavijati cevi toplovoda ili bi se komadi mogli postavljati ispod površine krovova kuća i na taj način stvoriti preduslovi za samoodrživa domaćnistva koja veliki deo svojih potreba za strujom sama rešavaju. Naravno, ovako napredne primene nisu toliko blizu, ali nauka krupnim koracima uspeva da rešava probleme.
Nije ovo jedini slučaj korišćenja i proizvodnje termoelektričnih uređaja pomoću karbonskih nano-cevi, ali je u većini slučajeva problem postići dovoljno nisku cenu za masovnu primenu i proizvodnju. U konkretnom slučaju se čekaju investitori koji bi uložili neophodna sredstva za nastavak eksperimenata i prve primene u realnim uslovima. S obzirom da ova oblast postaje sve popularnija, verujem da će se naći zainteresovane strane. Nama ostalima preostaje samo da čekamo i da se nadamo da ćemo uskoro moći da nabavimo uređaje za čije ćemo pokretanje moći da koristimo sopstvenu energiju. Naravno, govorim o električnim uređajima pošto je bicikl odavno izmišljen.
Zanimljivost: Osim izuzetaka poput Nemačke i Španije sa otprilike 30%, većina zemalja tek oko 5% svojih potreba za električnom energijom podmiruje iz obnovljivih izvora.
Ostavi komentar