Na početku 2008. pročitao sam članak u kome se autor pita hoće li 3D štampa u nastupajućoj godini postati uobičajena pojava? To se, očigledno, nije desilo tada, ali bi u 2012. godini ova tehnologija ipak mogla da zaživi u meri koja prevazilazi ekskluzivnu primenu na skupim projektima i istraživačkim institucijama. Ako se to dogodi, postavlja se pitanje u kojoj bi meri trodimenzionalna štampa mogla da utiče na naše živote i svakodnevne aktivnosti?
Najpre treba razumeti šta je 3D printing. Radi se, grubo govoreći, o mogućnosti da trodimenzionalni model projektovan na računaru „odštampate“ u stvarni fizički predmet u realnom svetu. Ovo se postiže korišćenjem posebnih materijala koji se nanose sloj po sloj dok ne formiraju željeni oblik. Slojevi su obično debljine desetog dela milimetra, a mogu da se koriste plastika, različite metalne legure i drugi materijali. Naravno, proizvođači mašina koriste nekoliko vrsta metoda za građu modela, od čega zavise i maksimalne dimenzije „odštampanog“ objekta. U svakom slučaju, dobijeni rezultati su na današnjem nivou razvoja veoma impresivni, a mogućnosti primene višestruke.
Uskoro će oblast proizvodnje 3D štampača proslaviti deceniju intenzivnog napretka i korišćenja. Za to vreme stručnjaci i entuzijasti su otkrili brojna polja primene. Najočiglednija je upotreba za kreiranje prototipa i vizuelizaciju ideja, ali je ovo verovatno i najmanje zanimljiv način da iskoristite mogućnost instant pravljenja predmeta. Ipak, konstruktori sada imaju mogućnost da, štampanjem pojedinačnih delova od različitih materijala, dobiju čak i veoma komplikovane sklopove. Od pre nekoliko godina 3D štampa se veoma mnogo koristi za brzu proizvodnju modnih protetičkih pomagala, pri čemu je sada ovo moguće izvesti čak i kod kuće, prema potrebi i raspoloženju. Dalje, interesantno je i koliko se trodimenzionalni printing koristi u arheologiji, za rekonstrukciju fosila u paleontologiji, ali i u forenzičke svrhe. Takođe, sve je više umetnika zainteresovano za upotrebu 3D štampača za izražavanje kreativnosti. U kombinaciji sa 3D skenerima moguće je veoma brzo proizvoditi replike predmeta u proizvoljno malim tiražima, pogotovo ako znamo da cena mašina iz godine u godinu opada, pa ih je moguće nabaviti već za nekoliko stotina evra. Čak postoje i 3D štampači sposobni da sami proizvode svoje rezervne delove (doduše za sada samo one plastične). Naprednija primena moguća je u biotehnologiji, gde naučnici istražuju načine da pomoću 3D printera proizvedu veštačko organsko tkivo nanošenjem slojeva živih ćelija.
Čak i ako se ne obistini predviđanje da će 3D štampa u novoj godini postati deo svakodnevice (takozvani „mainstream“), sigurno je da će biti postignut značajan napredak – kako na tehnološkom planu, tako i na masovnosti primene i pojeftinjenju predmeta izrađenih na ovaj način. Takođe je izvesno da će napredak na ovom polju u doglednoj budućnosti značajno promeniti pristup rešavanju brojnih problema i verovatno na bezmalo svaki radni sto doneti jedan 3D štampač. Uostalom, ne tako davano i danas uobičajeni laserski kompjuterski štampači bili su „čudo neviđeno“.
Zanimljivost: Procena je da u ovom momentu na svetu postoji nešto više od 100 000 mašina za trodimenzionalnu štampu, a da će u ovoj godini njihov broj značajno porasti.
Ostavi komentar