Sećam se čudnog osećaja kada sam, još početkom devedesetih godina prošlog veka, došao u posed miša i tastature u produkciji Majkrosofta. Premda se radilo o vrhunskim proizvodima, za to doba „svemirski“ dizajniranim, bilo mi je neobično da koristim hardver koji proizvodi softverski gigant. Slično je bilo kada sam video prvi Kindle čitač elektronskih knjiga koga potpisuje Amazon, do tada isključivo „onlajn“ kompanija. Tipični „hardveraši“, HP na primer, takođe neretko proizvode softver, ponekad direktno za svoje potrebe, a često i za širu publiku. Doduše, firme poput Epla, IBM-a i drugih praktično od svojih začetaka pripadaju oboma svetovima – hardverskom i softverskom – što je sigurno jedan od razloga zbog kojih su postale velike.
Poenta je da hardver i softver idu ruku pod ruku i da svaka velika svetska IT kompanija mora da bude aktivna u obe oblasti. Naprosto, hardver koji proizvodite će mnogo bolje funkcionisati ako je softver pisan namenski i prilagođen njemu, dok je za promociju i usavršavanje softvera neophodna određena doza kontrole nad karakteristikama uređaja na kojima se on izvršava. I obrnuto, sa koje god strane da pogledate. Bilo koja platforma, od mobilne do serverske, zahteva skladno funkcionisanje oba segmenta, jer je u suprotnom neuspeh gotovo izvestan.
Otuda Majkrosoft računari, Gugl telefoni, Samsungov i Asusov softver, zbog toga je Nokija svojevremeno potpuno preuzela Simbijan operativni sistem za telefone, zato je Eplu trebao Ajfon kako bi popularizovao digitalne sadržaje na Ajtjunsu, a Amazonu Kindl čitači zarad povećanja prodaje elektronskih knjiga. Primera ima veoma mnogo. Jedan od razloga za izlet na „drugu stranu“ često je i rast kompanije kada je potrebno proširiti se na nove oblasti jer u starima više nema prostora. To je, međutim, potpuno druga tema koju ću ostaviti za neki naredni put.
Zanimljivost: Majkrosoftov Kinekt dodatak za igračke konzole je najbrže prodavani hardverski uređaj u istoriji
Ostavi komentar