pratite me na:
Prošle nedelje imao sam veliku čast i zadovoljstvo da budem deo malobrojne srpske delegacije na poznatom godišnjem sastanku Svetskog ekonomskog foruma. Forum je neprofitna organizacija posvećena unapređenju stanja čovečanstva, osnovana još 1971. godine, a čini je 1000 kompanija članica, listom globalnih multinacionalki sa prometom od preko pet milijardi dolara. Godišnji skup Svetskog ekonomskog foruma okuplja svega oko 2000 najuglednijih lidera iz sveta politike, biznisa, nevladinih organizacija, religije i novinarstva koji u tih nekoliko dana razmenjuju svoja iskustva o najznačajnijim aktuelnim pitanjima, uključujući ekonomiju, očuvanje životne sredine, zdravstvenu zaštitu, siromaštvo, konflikte, tehnološki razvoj i druge probleme sa kojima se suočava čovečanstvo. O tome da svetska poslovna, politička i intelektualna elita vidi Srbiju kao važan regionalni centar govori i činjenica da smo mi jedina od svih zemalja u okruženju koja je imala svoje predstavnike, ali je ipak osnovna poruka koja nam je poslata iz Davosa da moramo mnogo više da poradimo na razvoju infrastrukture.
Petodnevni skup u Davosu se sastoji od maratonskog niza formalnih (preko dve stotine) i neformalnih sastanaka i panela. Glavna tema ove godine, sasvim očekivano, bila je aktuelna ekonomska kriza, a indikativan je bio i izostanak većeg broja predstavnika bankarskog sektora. Većina učesnika se slaže da potpuni izlazak iz krize ne treba očekivati u narednih tri do pet godina, ali da mnogo može da se uradi na ublažavanju njenih posledica i pripremama za period nakon krize. Takođe, opšti je stav da je neophodno povećati brzinu reakcije, ujediniti snage i unaprediti koordinaciju. Posebno je interesantan odnos prema našoj zemlji, pogotovo u oblasti informacionih tehnologija i telekomunikacija (ICT) jer je Forum poznat po ulaganju u tehnološki napredak. Iz razgovora sa predstavnicima velikih svetskih kompanija kao što su EMC, AT&T, Microsoft, HP i drugi, ali i instituta i konsultantskih kuća poput slavnog MIT-a (Massachusetts Institute of Technology) ili BCG-a (Boston Consulting Group), mogu da zaključim da se na Beograd gleda kao na regionalni ICT centar, da smo zemlja u ekspanziji i da će taj zamajac privući strane investitore koji će pre odlučiti da ulažu u narastajuće tržište nego u razvijene zemlje koje stagniraju. Ipak, još uvek pripadamo nerazvijenim zemljama kada su u pitanju tehnologija i infrastruktura. Strane investicije neće izostati, ali i sami moramo mnogo više da ulažemo u puteve, železnice, telekomunikacije, elektroenergetski sistem… Očekivanih rast IT tržišta od oko 18% godišnje obećava, ali je to još uvek daleko od brzine kojom bismo mogli da se razvijamo.
Za kraj jedna zanimljivost. Desilo se sasvim slučajno da smo se našli za istim stolom i u prijatnom neobaveznom razgovoru od nekih dvadesetak minuta proveli vreme sa Bilom Gejtsom. Prijatno sam se iznenadio što on poznaje prilike u sektoru informacionih tehnologija u Srbiji, ima samo reči hvale o Majkrosoftovom razvojnom centru u Beogradu i našim mladim IT stručnjacima, a rado se i sa velikim žaljenjem seća svog kratkotrajnog poznanstva i saradnje sa pokojnim premijerom Zoranom Đinđićem. Očigledno je da naša zemlja ima potencijal da zauzme mesto na mapi modernih zemalja sposobnih da ovladaju veštinama potrebnim za ulazak u digitalno doba i ekonomiju znanja. Međutim, na tom putu nas čeka još mnogo koraka i neophodno je da uradimo sve što je u našoj moći da privučemo strane investitore, unapreedimo infrastrukturu, ali i ulažemo u razvoj i zadržavanje telenata.
Ostavi komentar