Ne znam da li je to samo moj utisak, ali imam osećaj da su robotika i roboti na ovogodišnjem CES sajmu korisničke elektronike dobili istaknutije mesto nego što je to ranije bio slučaj. Imali smo priliku da vidimo robote u najrazličitijim oblicima – od sprava koje na prvi pogled ne odgovaraju uobičajenoj predstavi o robotima, do humanoida sposobnih da podražavaju čitav spektar izraza lica i, posredno, ljudskih emocija.
Od potonjih mi se najviše svideo minijaturni Albert Ajnštajn, robot čija je osnovna namena edukacija dece kroz razumevanje pitanja i davanje odgovora prirodnim jezikom, ali i interakcija sa tablet uređajima opremljenim odgovarajućim softverom. Ostali primeri kreću se u rasponu od automatizovanih kosilica za travu i već dobro poznatih autonomnih usisivača, preko androida koji plešu i izvode kompleksne pokrete, robota barmena, vodiča za slabovide i kućnih pomoćnika koji mogu da slažu vašu odeću, pa sve do spravica koje nisu pokretne ali koje proizvođači nazivaju robotima jer umeju da uče na osnovu iskustva i vremenom izgrađuju „karakter“ sličan svom vlasniku.
Tako je pokrenuta i rasprava o tome šta je potrebno da bismo neki od pametnih uređaja mogli da nazovemo „robotima“. Osnovno pravilo, koliko sam uspeo da saznam iz razgovora sa ekspertima na sajmu, jeste da robot mora biti sposoban da samostalno i automatski obavlja neku aktivnost. Da li to radi na osnovu prethodno definisanih instrukcija ili ga pokreće veštačka inteligencija, manje je bitno. Sa druge strane, smatram da sposobnost interakcije sa ljudima glasom, a sa drugim uređajima putem bežične veze, uz ugrađenu veštinu prilagođavanja različitim situacijama i promenama u realnom vremenu, čini ono što bi većina nas nedvosmisleno svrstala u kategoriju robota.
Granice sasvim očekivano blede jer tehnološka rešenja odavno prevazilaze stereotipe iz prošlog veka, dok se neprestano pojavljuju nove vrste povezanih uređaja. Prema svemu što sam čuo, očekuje se da će potražnja za robotima u svetu u narednih nekoliko godina drastično porasti, a da će se vrednost tržišta uduplati na bezmalo 200 milijardi dolara. To samo znači da robote čeka svetla budućnost, u kom god obliku da se pojave.
Ostavi komentar