Prošle sam nedelje pisao o fenomenu koji se naziva „internet mim“ (eng. Internet meme). Radi se o različitim sadržajima – najčešće fotografijama sa pratećim komentarom, kratkim titlovanim ili sinhronizovanim video zapisima i stripovima – gde korisnici kreiraju varijacije na zadatu temu šireći ih dalje putem društvenih mreža. Osnovni postulat je da forma ostane nepromenjena i prepoznatljiva, bilo da se radi o istom insertu iz filma ili crno uokvirenoj fotografiji sa naslovom i podnaslovom kakve ste sigurno viđali na Mreži.
Čitaocima sam ostao dužan priču o uticaju ovakve vrste sadržaja na ljudsku zajednicu i posledicama koje internet mimovi mogu da imaju na određene aspekte života. Naime, internet mim se može smatrati i nekom vrstom virusa, budući da se širi nekontrolisano i da u svakoj novoj varijanti doživljava promene prilagođavajući se trenutnim okolnostima i sredini u kojoj se nalazi. Naravno, ne možemo da ga poredimo sa računarskim virusima jer, barem koliko mi je poznato, još uvek ne može da izazove štetu ugrožavajući sigurnost računara i podataka na njima. Pojedini mimovi mogu biti nosioci računarskih virusa, ali to je već posebna tema. Mim je dakle neka vrsta sociološkog „virusa“ ili „gena“, odnosno „jedinica kulturne evolucije“ kako su je nazvali pojedini mislioci. Kao takav, a budući da se u uslovima popularnosti društvenih mreža i sveprisutnosti interneta neverovatno brzo širi po celom svetu, Internet mim može uticati na stavove javnosti, odluke pojedinaca i opštu kulturu. Pretpostavka da iza plasiranja internet mima uvek stoje pojedinci koji samo žele da se zabave, izraze kreativnosti ili prenesu stav, u većini slučajeva je tačna, ali se njima sve češće koriste različite organizacije, od korporacija do državnih institucija, kako bi progurale svoje ideje, oblikovale javno mnjenje ili testirale efekat nekih odluka.
Pre nekoliko godina je čak predloženo da se u okviru američke vojske oformi poseban centar za kontrolu internet mimova, budući da je procena stručnjaka da će ovaj fenomen značajno uticati na budućnost informatičkog ratovanja. Premda je to tada delovalo kao preterivanje, danas se većina obaveštajnih agencija u svetu ozbiljno bavi sukobima u sajber prostoru i načinima na koje sadržaji na internetu mogu da utiču na percepciju pravde i istine.
Ostavi komentar