Verujem da je većina čitalaca čula za pojam „klaud kompjuting“ (eng. cloud computing), budući da je ovaj fenomen u prethodnoj deceniji prešao neverovatan put od prvih značajnijih implementacija pa sve do masovnog korišćenja od strane ogromnog broja firmi i pojedinaca. Često se kaže da su podaci „u klaudu“ (cloud znači „oblak“ na engleskom), da se koriste „klaud servisi“, da se radi o „klaud aplikacijama“ i slično. Pominju se i brojne neobične skraćenice, poput IaaS, SaaS ili PaaS, premda šira publika ne razume njihovo puno značenje. Zbog toga ću ovaj i nekoliko narednih članaka posvetiti tehnologiji koja stoji iza „računarskih oblaka“.
Klaud kompjuting je, grubo govoreći, mogućnost jednostavnog i prilagodljivog korišćenja kapaciteta za čuvanje podataka, softvera i računara smeštenih na udaljenim lokacijama, u takozvanim data centrima. Data centri su ogromne „farme“ servera i prateće opreme. Celim sistemom upravlja softver koji omogućuje punu kontrolu, brzu reorganizaciju i podešavanje raspoloživih resursa u realnom vremenu. Na primer, neka kompanija ima potrebu za novim serverom. Umesto da pokrene proces nabavke, obezbedi odgovarajući prostor i brine o održavanju fizičkog računara i sistemskog softvera – na nekom od klaud servisa firma uz svega nekoliko klikova mišem može sebi da kreira takozvani „virtuelni server“ odgovarajuće snage i kapaciteta. Taj virtuelni server je deo infrastrukture data centra i o njemu brine organizacija koja obezbeđuje klaud servis. Kada se pojavi potreba za jačim serverom, kompanija iz našeg primera ne mora da dograđuje komponente ili ponovo nabavlja ceo računar. Dovoljno je da kroz portal za upravljanje klaud uslugom izabere jači procesor ili više memorije i povećani kapaciteti su trenutno dostupni. Onog trenutka kad više nije potreban toliko snažan server, dovoljno je opet podesiti parametre i shodno tome smanjiti mesečnu cenu iznajmljivanja virtuelnog servera.
Ideja klaud kompjutinga nije nova, ali je procvat doživela tek kada su se stekli tehnički uslovi u smislu brzog pristupa internetu, razvoja računarske i telekomunikacione infrastrukture, kao i odgovarajućih softverskih rešenja. Više o tome kako funkcionišu „oblaci“ i koji su najvažniji pojmovi u ovoj oblasti, pokušaću da vam približim već u sledećem tekstu.
Ostavi komentar