Ovih meseci, budući da se navršava 40 godina od kada je u jesen 1969. nastao Internet, mnogo je toga napisano i rečeno o prošlosti i budućnosti „mreže svih mreža“, i to u svim medijima bez obzira na to da li je tehnologija primarna tema kojom se bave. Ovo je sasvim razumljivo ako znamo da su Internet i njegovi brojni servisi postali sastavni i nerazdvojni deo svakodnevnog života i veoma ozbiljan alat u poslovanju u svim industrijama. Pretpostavljam da su čitaocu koji samo sa strane prati oblast informacionih tehnologija manje poznati koreni i razvoj Interneta u ovih četrdeset godina, pa ću pokušati da napravim kratak presek bitnih dešavanja i inovacija koje su vezane za nastanak i razvoj Mreže sa velikim „M“.
Zanimljivo je što postoji mnogo neslaganja o tome kada je tačno nastao Internet i koji su kriterijumi za njegovu definiciju. Najgrublje rečeno, Internet čini povezivanje dve ili više nezavisnih računarskih mreža koje koriste isti standard za komunikaciju. Tako, na primer, vaša kompanijska mreža ili mreža vašeg internet provajdera čine samo jedan mali deo milijardi povezanih računara koji mogu međusobno da komuniciraju ili koriste različite zajedničke servise. Najpopularniji od tih servisa su elektronska pošta i Web, ali se intenzivno koriste i mnogi drugi kojih šira publika često nije ni svesna, poput internet telefonije, servisa za razmenu fajlova, sistema za razmenu instant poruka, prikazivanja slike i zvuka u realnom vremenu itd.
Najuvreženija teorija o nastanku Interneta kao početak njegovog razvoja uzima nastanak ARPAnet mreže koju je uspostavila američka vojna agencija Advanced Research Projects Agency (eng. Agencija za napredne istraživačke projekte) sa ciljem da obezbedi nesmetano funkcionisanje telekomunikacione insfrastrukture u slučaju nuklearnog rata. Osnovna ideja ovako organizovane mreže jeste da u slučaju „ispadanja“ bilo kog njenog dela ostatak može nesmetano da funkcioniše, što je ujedno i jedna od osobina Interneta kakvog danas poznajemo. Naravno, u godinama koje su sledile na prvobitnu mrežu koja je spajala nekoliko univerzitetskih centara u SAD povezale su se i druge akademske ustanove širom sveta. Početkom sedamdesetih godina prošlog veka definisani su protokoli na kojima je baziran današnji Internet, a pojam „Internet“ prvi put je upotrebljen krajem 1974. godine. Komercijalno korišćenje Interneta (najpre u svrhu razmene elektronske pošte) počelo je 1988. godine, od kada njegov razvoj teče neverovatnim ubrzanjem. Široj javnosti Internet je postao zanimljiv tek devedesetih godina sa nastankom Web servisa, a od 1996. reč Internet postaje opšteprihvaćena. U jesen te iste godine i u Srbiji počinje sa radom nekoliko Internet provajdera, a verovatno najzančajniji porast popularnosti kod nas Mreža je, ironijom sudbine, doživela u vreme NATO bombardovanja kada se Internet pokazao kao jedini pouzdan kanal za informisanje i komunikaciju.
Naravno, mnogo značajnije je pitanje o budućnosti Interneta i u kom pravcu će se dalje razvijati telekomunikaciona infrastruktura, prateći servisi i softverski proizvodi. Ono što je sigurno jeste da Internet postaje medij koji na neki način „upija“ sve ostale medije jer danas telefoniramo, razmenjujemo poštu, gledamo televiziju, slušamo radio, pokrećemo računarske programe i još mnogo toga činimo delimično ili potpuno putem Interneta. Većina stručnjaka se slaže da će Internet svakako uticati na promenu pravca u kome se kreće čovečanstvo, ali je malo ko dovoljno odvažan da ponudi predviđanje kako će izgledati ta promena. S obzirom na brzinu kojom se razvija tehnologija, verujem da će onima koji za 40 godina budu opisivali period koji je pred nama biti potrebno mnogo više prostora od mesta koje je predviđeno za ovaj tekst.
Ostavi komentar