Premda ne možemo pouzdano da utvrdimo ko je bio prvi programer, sigurno je da jedno od najvažnijih imena u istoriji programiranja pripada ženi po imenu Grejs Hoper. Pionirka pisanja programa za prve kompjutere, profesor, teoretičar i vizionar razvoja računarstva, gospođa Hoper je ostavila dubok trag u tehnološkom napretku dvadesetog veka. Zbog togazavređuje priznanje, kao i da se njeno ime češće pominje kada govorimo o zaslugama za digitalno doba u kome živimo.
Nakon što je doktorirala matematiku i jedno vreme bila predavač na univerzitetu, tokom Drugog svetskog rata dobrovoljno se prijavljuje u mornaricu, gde dobija priliku da piše programe za jedan od najmoćnijih kompjutera tog doba. Za razliku od današnjih računara, ovaj je zauzimao nekoliko prostorija, a programi su „pisani“ bušenjem rupica na papirnim trakama. Po okončanju rata, Grejs Hoper nastavlja bavljenje programiranjem, pa ubrzo uviđa potrebu za jednostavnijim i praktičnijim načinima za pisanje programa. Izumela je metod za povezivanje više programskih procedura u jedinstvenu celinu i popularizovala ideju razvoja univerzalnih programskih jezika koji bi mogli da se koriste na različitim računarima. Pored toga, jedan je od prvih stručnjaka koji su uvideli potrebu da se za programske instrukcije koriste reči iz prirodnog jezika, što je danas potpuno uobičajeno. Pod njenim uticajem je nastao Kobol, prvi programski jezik za poslovanje, finansije i administraciju, čije nasleđe se može pratiti do gotovo svih modernih programerskih alata. Njoj se pripisuje i prva upotreba pojma „softverski bag“ (eng. bug, u značenju buba, odnosno insekt), kada je prijavila grešku u programu koji je izazvao moljac zarobljen u uređaju. Podsećanje na život i delo Grejs Hoper, ali i drugih dama koje su imale uticaj na razvoj računarstva, važno je zbog podrške mladim ženama koje žele da se bave programiranjem. Njihova neproporcionalna i nepravedna zastupljenost u IT industriji – čine jedva četvrtinu zaposlenih u tehnološkim zanimanjima – predstavlja poziv na akciju za obezbeđivanje jednakih uslova u kompanijama i prilagođavanje školskog sistema tako da devojčice dobiju veću šansu da se okušaju u programiranju i drugim tehnološkim disciplinama. Nadam se da će ovo podsećanje na jednu od heroina programiranja barem malo pomoći u razbijanju predrasuda.
Ostavi komentar