Prvi kompjuter je bila žena

2016 - Mar - 10

Ovaj tekst nastaje osmog marta, na međunarodni dan žena, pa smatram da je prigodno i umesno da ga posvetim talentovanim ženama koje su potpuno zasluženo nazvane „kompjuterima“, a čiji je nemali doprinos nauci ostao skrajnut i nepoznat široj javnosti upravo zbog toga što u njihovo vreme žene nisu imale jednaka prava kao muškarci.

Za takozvane „harvardske kompjutere“ saznao sam pre nekoliko godina iz jednog dokumentarnog filma o razvoju astronomije i astrofizike. Naime, u drugoj polovini 19. veka naglo je napredovala tehnologija izrade moćnih teleskopa, kao i dagerotipije (prvi oblik fotografije). Harvardska obzervatorija posedovala je nekoliko takvih teleskopa i snimala stotine i hiljade fotografija noćnog neba. Pojavila se potreba za detaljnom analizom i obradom tih podataka, ali i proračunima rastojanja i svetlosnog spektra zvezda. Edvard Pikering, direktor obzervatorije, poverio je taj zadatak, za to vreme veoma neuobičajeno u naučnom svetu, jednoj ženi, Vilemini Fleming, učiteljici koja je u SAD emigrirala iz Škotske. Odlični rezultati koje je u kratkom vremenu postigla – lično je tokom karijere detektovala 10 000 zvezda i 52 nebule – doveli su do proširenja tima žena koje su nazvane „harvardski kompjuteri“ jer su se bavile preciznim izračunavanjima. Među poznatijim članicama tima bile su i Ani Džamp Kenon, Antonija Mori i Henrijeta Svon Levit, koje su i nakon napuštanja Harvarda nastavile naučni rad i objavile brojna otkrića.

Ne treba, međutim, zaboraviti da kao jedan od razloga za angažovanje žena na ovom projektu stoji i činjenica da su bile manje plaćene od muškaraca. To što su dokazale da svojim znanjem, idejama, sistematičnošću, pedantnošću i trudom mogu da nadmaše bilo kog muškog kolegu nije mnogo značilo i tek je u novije vreme priznat njihov značaj za nauku. Ni danas, međutim, žene nisu ravnopravno zastupljene u nauci i tehnologiji – to ne smemo da zaboravimo i to je nešto za šta treba da se i dalje borimo.