Prozori na podmornicama

2009 - Jan - 11

Svojevremeno sam čuo priču o tome da se, sada već odavno zaboravljeni, procesorski čipovi  80386 (tri-osam-šestice) ugrađuju u opremu za svemirska istraživanja zbog svoje pouzdanosti koja je testirana na milionima računara i tokom dugog perioda eksploatacije. Ne znam koliko je ova informacija tačna, ali je sigurno da komercijalni hardver i softver – usled sve moćnijih i naprednijih karakteristika, jednostavnosti upotrebe i održavanja, dostupnosti i niske cene – polako osvaja teren koji je do nedavno bio rezervisan isključivo za namenski projektovana rešenja.

Poslednja vest o ovom fenomenu stigla je krajem prošle godine iz britanske kraljevske mornarice (British Royal Navy). Naime, oni su razvili novi sistem za upravljanje podmornicama (Submarine Command System Next Generation – SMCS NG) koji je u potpunosti sastavljen od komercijalnih komponenti. One uključuju standardne mrežne konfiguracije i računarske multifunkcionalne konzole sa po dva spojena LCD ekrana. Čak je upotrebljena i neznatno prilagođena verzija Microsoft Windows XP operativnog sistema. U toku je instalacija SMCS NG sistema na floti nuklearnih podmornica, a prva iskustva su više nego zadovoljavajuća. Tehnologija koja dolazi direktno sa polica bilo koje prodavnice računara veoma se brzo implementira, tako da je planirano vreme za instalaciju na jednoj podmornici svega 18 dana. Budući da se radi o dobro poznatom sistemu, obuka osoblja za upotrebu je izuzetno kratka, a izbegnut je i očekivani prvobitni otpor posade prema uvođenju novog softvera. Osnovni kriterijum pri donošenju odluke o izboru hardvera i softvera bila je cena uvođenja i održavanja. Tako se već na osnovu prvih procena može očekivati ušteda od oko 32 miliona dolara po jednoj podmornici u periodu od deset godina, što je veoma značajan suma ako imamo u vidu aktuelnu svetsku ekonomsku krizu i potrebu za smanjenjem budžeta koja će se osetiti i u svim vojskama.

To što posada već poznaje softver koji treba da počne da koristi velika je prednost ovakvog pristupa, ali ujedno i najveća mana. Naime, sistem odlično poznaju i hakeri, bilo da se radi o amaterima ili profesionalcima koje regrutuju države. U britanskoj mornarici ne brinu mnogo za ovaj problem i ističu da se većina modifikacija koje su urađene na Windowsu upravo odnosi na povećanje sigurnosti. Vođeni sličnim razlozima, i u američkoj vojsci okrenuli su se komercijalnoj informatičkoj opremi, ali su oni odlučili da u svoje sisteme ugrađuju Linux zbog većeg izbora verzija i unapređene sigurnosti.

Nekadašnji predsednik kompanije IBM, Tomas Votson, izjavio je 1943. godine da na svetu postoji potreba za najviše 5 kompjutera. Naravno, u to vreme, sve do pojave prvih personalnih računara, jedan kompjuter zauzimao je nekoliko prostorija, zahtevao četu osoblja za održavanje i posebne izvore napajanja električnom energijom. Prvi personalni računari višestruko su bili moćniji od njih, dok danas čak i mobilni telefoni uveliko prevazilaze snagu i kapacitet pomenutih tri-osam-šestica. Računari koje posedujemo u kući ili nosimo sa sobom, uključujući i softver koji se na njima “vrti”, nude nam ogromnu prednost i mogućnosti koje su ranije bile dostupne samo retkima ili su o njima maštali pisci naučne fantastike. Pri tome su i hardver i softver sve pristupačniji, pa je na nama samo da te mogućnosti iskoristimo.