Savremene informacione tehnologije, kao kombinacija odgovarajućeg hardvera i softverskih komponenti, mogu iz korena da promene brojne segmente života i poslovanja, najčešće u vidu unapređenja, ubrzanja i pojednostavljenja procesa. Jednako tako, mogu da obezbede automatizovanu kontrolu i izveštavanje u realnom vremenu, sa pružanjem informacija koje je do nedavno i praktično bilo nemoguće dobiti. Jedna od takvih oblasti je praćenje geografske lokacije i kretanja korišćenjem GPS uređaja (čipova, modula) i softverskih sistema za preuzimanje, pohranjivanje i analizu podataka.
GPS tracking, kako se na engleskom obično naziva ova oblast, poznaje mnoge primene i načine funkcionisanja, a sami uređaji svakim danom postaju sve manji i efikasniji. Upotrebljavaju se već neko vreme za praćenje službenih, dostavnih i taksi vozila, sa programima koji automatski vrše proračune potrošnje goriva i potrebe za popravkama i održavanjem. Dalje, mogu da posluže i kao sigurnosni mehanizam protiv otuđivanja automobila, ali i za kontrolu prekoračenja brzine vozila. U nauci se GPS tracking upotrebljava za praćenje kretanja divljih životinja i osiguranje ugroženih vrsta, a u moto i drugim sportovima za dobijanje preciznijih rezultata i pravovremenu pomoć u slučaju nezgoda. Sami hardverski sistemi mogu – u zavisnosti od potrebe i namene – samo da beleže podatke za kasniju analizu, da u određenim intervalima šalju podatke u centralu (takozvani „push“) ili da budu na raspolaganju za preuzimanje podataka po potrebi („pull“ mehanizmi). Naravno, za prenos podataka koriste se mobilne i druge bežične mreže.
Pored poslovnih primena, sve ozbiljnije se ove tehnologije koriste i u svakodnevnom životu, najčešće kao sistem zaštite od krađe mobilnih telefona i drugih elektronskih uređaja, ali i za praćenje kretanja i lokacije najmlađih (kao i kućnih ljubimaca). Zbog toga se već izrađuju posebni mobilni telefoni, satovi, jakne i druga oprema koja pruža mogućnost da roditelji imaju uvid u lokaciju i kretanje svoje dece, uz neke dodatne funkcionanosti kao što je automatsko obaveštavanje kada dete izađe iz unapred definisanog prostora. Stručnjaci se slažu da, bez obzira što to ne izgleda tako na prvi pogled, deca ovim sistemima u stvari dobijaju više slobode jer su roditelji spremniji da ih puštaju same u neke situacije ako znaju da imaju punu kontrolu i pravovremena obaveštenja SMS-om. Druga značajna primena je u rekreaciji, gde sportisti i planinari mogu da prate mnoge parametre poput brzine kretanja, elevacije terena i slično.
Postoje, naravno, i brojne nedoumice kada je u pitanju ograničavanje sloboda uvođenjem ovakvih sistema nadzora. Kao i u nekim drugim slučajevima, i ovde se radi o pronalaženju pravog odnosa između kontrole koju omogućuje tehnologija i prava svakoga od nas na privatnost i slobodu. U slučaju praćenja vlasništva kompanija ili nadzora dece malo toga je sporno, ali se samo po sebi nameće pitanje mogućih zloupotreba. I opet, da bismo u potpunosti mogli da razumemo sve što se dešava u modernom svetu, potrebno je da se o napretku tehnologije informišemo, da se permanentno obrazujemo i da na stvari gledamo kritički i zdravorazumski – bez da slepo verujemo u sve informacije koje dobijamo, ali i da ne podležemo euforiji i teorijama zavere. Samo to je već sasvim dovoljno da nam informacione tehnologije budu prijatelj i značajno olakšaju i ulepšaju život.
Ostavi komentar